Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУП| ВЕКУ 69

гој половини ХУШ века, официри представници „милитарскога реда“ обично су, на народним црквеним саборима, били владина странка, и дисципли-. новано радили и гласали онако како им се из Беча, наређивало. Као и племство, и они су изилазили из народне заједнице.

Од световних елемената српскога народа у ХУШ веку, два су пасивна: племство и о л и они све више изилазе из народне средине, без | _ везе и утицаја на њу. Остају само као активни елементи: грађанство и сељачки ред, који држе и! развијају народну културу, и то сељаштво као подлога, ослонац и резервна снага, а 1 као вођ, представник и носилац народних идеја народне културе.

ГЛАВА У Културно стање духовних сталежа,

Теократско уређење Срба за време сеобе и после сеобе. — Митрополити. — Епископат. — Ниже свештенство. Калуђерство. Срби су се доселили у Јужну Угарску под водством свога патријарха, који им је био не само духовни но у неку руку и политички поглавар. 1695, цар Леополд 1, у једној листини, признаје патријарху Арсенију 1 јурисдикцију не само врутиџанђиз, него и тт Тетротаџђив. Аустријски владар и политичке власти, приличан број година, општили су са Србима само преко њиховога духовнога поглавице, привилегије су им издате као једној вероисповести, и цела органи-