Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПТ ВЕКУ 18

шему на уничжење.““) Исте те тужбе и исте те жеље чуле су се на народним саборима од 1748 и 1769, при изборима нових митрополита.)

Са епископима ствар ни мало боље није етајала, и, у већини случајева, народ је њима исто тако био незадовољан. Извесно да је у српском епископату ХМШ века било честитих, истински побожних и родољубивих људи, али против већине епископа дизало се велико и оправдано народно невадовољство. Око упражњене епископије воде се дуге и ружне борбе, и обично не долази онај који је био најспособнији и најдостојнији но онај који је могао најбоље да сплеткари, да се најбоље упише код угосподствујуштих«“ и да највише плати архиепископу. Наименованим једном, њима је, исто онако као и архиепископима, потребан новац да истерају свој трошак око постављања и да одржавају корисне везе. И они набављају новац исто онако као и архиепископи : од принудних поклона које им чине манастири и цркве, од силом извучених тестамената имућних појединаца, од постављања архимандрита, од рукоположења ђакона, од благослова, и молитава. А ако им се ко успротиви, они бацају анатему и одлучују од цркве. Од њихове тираније свештеници се често спасавају бегством у Турску. Како се узимало и колико се могло узети најлешпе се види из овога примера. Темишварски владика Вићентије Јовановић Видак, који је доцније постао и митрополит, за осам година епископовања оглобио је народ за 367.000 Форината, у виду равних

1) Гаврило Витковић: Споменици из будимског и пештатског артива, 36. Џ, стр. 809—818, :

2) Милутин Јакшић: Два српска сабора (1748 и 1749). Прилози историји карловачке митрополије. Богословски Гласник, 1902, стр. 37—88..