Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПГ ВЕКУ 19

нема 15 година, но бар 20. Злоупотребе су јоши даље трајале, сабори и канцеларије у Бечу били су претрпане народним жалбама на несавесне и грабљиве епископе, који су у новој земљи продужавали традиције грчких владика и практиковали балкански калуђерски морал.

При прелазу у Аустрију, културно стање нижега свештенства било је веома ниско, и још 1726, митрополит Мојсије Петровић чинио је све да свештенство поправи, да не буде „јакоже јест бивало за турецкаго и безаконаго владанија.“ Јован Рајић описује како је изгледало свештенство ва доба митрополита Мојсија Петровића: „....многи су имали косу дугу до паса, и кад би је раширили, покрили би се њоме као плаштом. А брадом и брковима уста су им тако зарасла била, да се једва чуо глас кад су говорили. Колико се је ту морало пазити при причешћивању свете чаше! А одело им, ако је и било дуго и приличило свештенству, али спреда отворено, по томе при ходу или другим случајевима кад би се раширило, показало би се долње бело одело, као кошуља и гаће, а у многих виделе су се и димлије. Обућа им је обично била опанци, чизме и папуче, све по турском обичају. А главу су некоји покривали такозваним калпацима, те тако ходили су као неко страшило, на подсмех људима другога закона, управо онако као што сада видимо калуђере и свештенике који из Турске долазе...) Сабори и архијереји труде се да свештенство уљуде, и нагоне на пристојно одевање и начин живота. Сабор у

') Историја Катилизиса православни Орбаља у цесарским државама. Превод из прквено-словенског руколиса. Издање Браће Јовановића. Панчево, стр. 22—98: