Srpska književnost u XVIII veku

76 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

Београду 1730 наређује да попови морају у цркви, на саборима, на путу иу вароши носити поповско одело, а када су дома и на пољским радовима слобод- | но им је одевати се како им је драго. Исто тако сви морају носити подједнако црквено одело, а „калуђеру и свештенику не сме вирити кошуља испод мантије.<“ Павле Ненадовић, као владика, издаје 1745 године, у Гомирју, наредбу, да сваки свештеник мора имати чешаљ, ради причешћа мора подсецати браду око уста, не.сме се напијати по механама и пијан виђати по улицама, не сме људима псовати оца или матер, душу или веру, иначе ће бити кажњен бојем и рашчињењем. ) Архијерејски сабор од 1750 одлучује: „Свјашчеником да повелит се, да по варошах, механах, свадбах и прочих безмјестијах не скитајут сја, ни пијанствујут, занеже тјем мирскому људству соблазн бивает; ашче ли же би посље таковаго увјешчаниа и заповједи кто пијанствујај обрјел се, да извержет сја«““) 1758 године, комисија која је прегледала све Фрушкогорске манастире, наређује у манастиру Фенеку: „свјашченици и дјакони ципеле и штримФле да имут, и без ципелах да не свјашченочинодејствујут.<“) 1784 године карловачки владика Јован Јовановић, у посланици подручном свештенству, наређује да сваки свештеник мора носити одело по једном кроју, да мора имати „ципеле и чизме бар по један пар са шнолама, два пара. штримфли; један зимњи и један летњи, два велика халспинтла и шест од платна малих лаш-

1) Мидутин Јакшић: О Арсенију ТУ Шакабенти, стр. 209—214..

2) Димитрије Руварац: Архијерејски Синод од 1750. Српски Сион, 1904, стр. 85.

5) Димитрије Руварац: Опис фрушкогорских манастира 1758 год. Сремски Карловци, 19083. стр. 20.