Srpska nezavisnost

— 241 —

Мн ћемо да верујемо, да Србнја Босном, а додајмо и Старом Србијом . увећана. не би нмалн дал>н аспирацнја на десно или лево, и да Русија не би хтела нли могда внше датн. Али неверујемо, да ће, ма се не бојалн Србије, ако неузмогне примнти намењене услове савеза, моћи јој се што. нлн још све одузети. То је празна нретња. И сад долазимо на уелуге од стране Србнје у замену. Уелови су ови : Прво: „Србија мора нам вратнти нздатке, ако не све, али бар с већнм делом". Но ови су издатци грдни. којн би нревазилазили народно-економну н Финаисијску снагу Србије. Иадатцн ови на окупацнју, на одржање њено, н сад тако рећи на реокунацији бар дела окуповани облаети доеад учињени, и још предстојећи, рачунају се на 200 мнл. а на сто и по мнлиона већ је потрошено. То Србнја нн само у већсм делу не би била кадра накнадити. Накнаду тгга тражити, не би ималн основа они , којн су исповедили. и сад још гласније исповедају, да је окупација бнла промашан корак. Посљедице било крнвице, било н саме ногрешке. падају на оне што ји учине. Мећутим ту да употребимо речи чланка, који је у следећем броју од самог уредништва изишао. и гласе: -такп планови, предлози тичу се владе", а публпцистике је задатак ценити ји. То и ми чинимо. (СВРШИТ.Е СЕ) а. рзгс^гз: -Рус~ нише :.... .Назначење државног секретара Гирса за мннистра иностраних послова. није пронзвело у Русији никаквог особитог упечатка, нпје изазвало у руском народу ннкаквог ванредног покрета. Давно је већ прошла сјајна епоха делателностн кнсза Горчакова . а г. Гирс био је мнниетром <1е Гас1о. и сада је само утврђен у дужности коју је отправл>ао у течају од четири годпне. За Русију је ово „сцена без промене, то п само то нсто". Но ннсу тај Формалнн чин прнмнли тако за границом, нашн суседн. Германија и Аустро-Угарска су званнчно и полузванично. наговестили то наименовање као неку .залогу мира-. »добрнх одношаја- н потпуно се зарадовали том ускршњем поклону (Ов^ег^евећепк). Радост је ова тако бурна тако велнка. да мора у Русији побудитн мнсли неповол>не. Но чему се радују тако јако те две западне државе ? Да ли оне мнсле да ће од сада руски исполин затворнтн своје очн и скрстити своје руке, те равнодушно допустпти да они изводе своје нланове, н да извлаче балканскн полуостров и тамошње православне Словене из _ сфере руских интереса~ . и да потчине својој _сфери интереса'. те да овладају не само бадканскпм полуостровом. но п сампм БосФором. Да ли онп мпсле да ће моћи

рускога нсиолнна то1ико такозваннм ^мирол>убл>ем а обенђелучити , да они могу елободно раскннутн све свезе његове са браћом њсговом на истоку, да могу сав авторитет руски ноништити у очнма источних народа. и да се могу користити свима плодовима наших крвавих војни, које су почев од Катарине, поништили моћ отоманске нмперије. Једном речи они хоће да Русија допусти, да цео балкански нолуостроз поднадне нод хегемонију аустро-угарску. Основ таковој политици положен је још на берлинском конгресу, али сада је Аустрија нотномагана Германијом, пристунила одлучно да остварн своје планове н намере. Те две државе нанеле су удар Русији, алн оне опет сумњају, да се рускн нсполин може једннм таковим ударом обеснажити. Сваки који краде туђе добро, не отвореном снлом , већ мучки, обманом, лукавством и нреваром, плашл,нво се обзнре. да лн не иде за њим онај чије је добро, да ли га не гони, н да ли га неће стнћи и узети му украдено добро своје из руку. Ово беснокојство, и немир у савести сасвнм су природни. Али како ће моћи Русија да се освети за нанесене јој увреде? Не говоре ли њенн непрнјатељи да је она последњом војном сасвнм истрошена и ослабљена. Да, да. знају ти лукави отмичари туђега добра. да нпје онако у ствари као што онн хоће да свету представе. Русија ннје исцрпена, није она ослабила, још је руски див те како способан да заштнти добро свога слабијег брата, које му грабл>ивн лоповп отимљу. Те би онн радн били да га некнм ласкањем н заваркивањем успавкују, да би они лакше довршнли своју крађу. Али мучан је то посао, он не може никако достнћи своје цел>п. Руски колос не може равнодушно гледати шта се радн у Боспн н Херцегооинн н ко мисли да учврсти мир Европе са проливањем невине крви и отимањем туђе својине, тај мора нзазвати Русију на одбрану своје браће н њихове својине. Мир у Европи може се само тако утврдити, ако се исток напусти ономе чнји је он природна својина, а то су православни Словенп. Треба вратитно но што се неправедно и лоповскн узело, п постатн иоштен човек са чистим рукама. и онда тек рачунатн да ће Русија остати на мнру. Докле тога не буде дотле ће Руснја увек бити готова да оружаном руком стане на пут свакој неправди и непоштењу, па ма је то какових жртава стало. Русија још није ослабила, у народу руском жпви јака сила. која је увек кадра да заиггити својину своје браће од лакомих грабљиваца. Нека се дакле не радује нико да се са

наименовањем г. Гирса, променило што у ствари. Русцја остаје непоколебљива у својим цсљима и намерама, и она их мора извести , не обзирући се ни на шта. То нека се зна свуда, то неказна и Гермапија и Аустрија " —»■ дописи Врања. 14 апрнла 1882 г. (.ПречишКавање чиновника). Данашња влада на прошлој народној скупштини тражила је да јој се одобри 150хиљада динара на „пречешћење чиновника- нравничкс и полпцијске струке, па да тек онда може уирављатн народом како ваља. Скупштинска већина. задахнута нартајским д} г хом, не обзирући се ни на поједине чиновнике, који ће услед тога страдати, нити иак на интересе народне, који ће због партајске цељн толику суму новаца дати бсз икакве нримедбе , одобрн владн тражену суму. Влада нак корнстећи се §. §. 70 и 76 закона о чиновницима грађ. реда. заиста је пречистила чиновнике, ставнвшп око 200 у пенсију, а око 30 одиушти из службе, те тнме се ностави у ноложај , да мнрно и комотно народом влада. Да, господо, напредњаци т. ј. назадњаци. ви сте очистили чиновнике ? Да ли сте старе и неспособне — немоћне — стављали у стање покоја, или сте људе младс, способне патриоте, свесне и заслужне ове земље; да ли сте људе недостојне државне службе истеривали, или сте људе, који су делом посведочилп да су способни, трудољубиви . трезвени, правнчнн. карактерни, натриоте, то нека цене читаоцп. Ви нисте нмали у виду ништа друго, до ваше лнчне интересе, да се што више одржите на влади, — па макар упропастилн толнко срнскнх породица, — а то тврди §. §. 70 и 76. Јер да су одпуштени чпновници. и стављени у пенсије ма у чему би.ш прљавих руку, заиста како је вас сви Бог дао , не би био ни један ноштећен од суда, него би једва чекали да их окаљате нред светом и да се покажете како све радите на основу закона, као што сте се у почетку н разметали. Нстеривали сте људе без икаI кве кривице, на правди Бога. и то људе, којн су чувенн у народу, који имају гласа, јер се бојасте и бојите да вам не би што нашкодили. Ето дакле колнко се огледа код вас патриотизам, правда. иколпко радите „све по закону-. То ли је господо нанредњаци она хваљена влада, која се стара за благостање народно, за углед државнп. за реду земљп, за сигурност- свакога човека. за вршење законске воље ; то ли је она влада. која ће сваки званнчни рад износити на јавност, то лн је она влада која дозвољава сваком човеку да слободно мисли и исповеда ова, илн она начела ? Није ли то, господо напредњаци. подI ло и недостојно нападање на људе нп криве нк дужне. дати му слободу да у поједине партије принада, па после гоI нитп га што кије у њиову партнју при; падао ? Није ли то не морално и глупо, тражити од чиновннка да на бившу владу напада без узрочно. Не знате ли да је и ова влада, као и друге, временита.

да ће и она владати и довладати, на ће опет доћн друга, која ће ономистоммером мерити. којом данашња влада мерн. па онда пгга ће јадни чиновници, кудаће се окрећати, како ће се изговарати, кад су већ овој влади дали тапију о својој глави, јер су се занисалн у црну књигу њену ?! Нећс ли бити опет истеривања, оиет гоњења, опет пензионирања, и опет нгга смо учинили ? Нисмо ли нанравили од људи сталних, тврдог карактера, који су позвани да ио правди, по законнма људнма деле иравду н правицу, не сталне улизнце, без карактера. неправичне? Неће ли сваком прпликом гледати да своје стање осигурају, јер им је законом не осигурано ? Остављени су на милост и немилост 5—6 људи, да се они титрају са њиовом чашћу, имањем, опстанком, па и жнвотом. Није ли то грозно одузети једноме човеку без икакве крнвице начип опстанка. оставити га на сокаку са њсговом породицом да цркава од гладн. унропастити и њега и његову невнну дечнцу ? Не иде ли се тиме на подривање темеља једне државе јер су чнновници у народу покретачн — со народу", па кад се они покваре, кад поетану материјалости. себичњаци. кад почну вућн једнн на једну страну а други на другу, групирајући се у нартије: — онда ће се на сваки начин и народ ноценати и ностаће међусобно трвење, развиће се инати, страстн; завадиће се брат са братом. напустиће своју радњу, и радиће оно што не треба . и тако појавиће се раздор и неслога међу целнм народом. због чега смо чише иута страдалн н нропадалн. Ето куд води правац данашње владе, којнм је пошла са истеривањем и пензноновањем чнновника.

ДОМАЋЕ ВЕСТИ Нпшу нам нз Париза. да су се наши одношаји нрема Генералној Унијизаплели новим тегобама. После чисте штете, која износи 24 милиона. појављувљује ее да нам иредстоји као вероватна штета, још једна знатна сума од 18 мил. Наш дописннк јавља нам , да је толика сума дошла под питање , али не каже којим поводом. Ми мислимо, да се то има објаенитн потражпвањем кредитора. да уђу у масу све наше же,1езничкеоб.1игације,које су се наииге у Ген. Уније ирњхиком њенога иада. На тај начин, ако бп се тражбнна кредитора Ген. Уније на суду прнзнала, штета би Србије могла допрети и до знатне суме од 42 мнлиона днн. Шта ће бнти. вндеће ко дожнви крај овоме заплету, али међутим добро бн учинно министар унутр. послова да заповеди полнцијским властима, да не апсе оне, којн о штети Србијс говоре, јер кад, пре а после. пзиђе. да штете има. н по несрећи знатне штете. ко ће онда одговарати и како. кад је већ једанпут усвојен тај основ. да се мора казннтп онај, којн не говори истину, па се метну с једне стране расписи миннстра унутр. по-

н једну жупу у Будви и ову отимачину да своме снну Владимиру. Овим поступком учинно је грех нред Богом. јер је ^аогазио заклетву". И овај велики грех као немизида гони све његове потомке док их није у корену затро. Због ове отмице п изроди се завада и крвава борба између потомства Радославова и нотомства Михалова, т. ј. између браће од стрнчева. Овој борбн о ^дедовини- нрндружн се и _ крвава света освета.~ јер су Михаловићи, — победнвши Радославиће, — посекли два Радославова сина н једног унука. 1 Због овога сав род (^еп1еш) Радославов преко Дубровника оде у Византију и тако се појаве (Визант.тијс — Цариградлије). Но су ови оиљачкани Радославићи. у исто доба и сами „ отмичари * _дедовинеТравунско-Рашких жупана па су с тога и били у завади са рашким жупанима. Према овоме: Радославићи су у кгвној завади са потомством Михаловим због отмице њиних жупанија у Зенти, а у исто су доба у завади и са рашким жупанима. јер су они отмичари Травуније. Гни су од Михаловог потомства ^тражиотете жупаније у Зеати. а у исто су доба ^бранили' отнмачину од рашкнх жупана — Травунију. Они и јесу они „најцрњи људи," који нзналазе отров, да трују Мнхалове потомке, али су они неаријатељи и рашког жупана Вукана.... Кто, тој браћи и изда опронггај „докуои ^пнп краљ Владимио". па их при' Пред грздо^" 0 га 0НИ 0Т РЛУ Д а дислава и Браннславова скаг /Јранислава, Гра~~°1ИХН>Ј. би повратики своју ^дедоеину" и прнбавили краљевину. Но њих нредухитри краљица Јакинта и докопа краљевину њен син Ђорђе. Тада Радославизи у сајузу с византинцима и прогнају Ђорђа из Дукљанске. па овда његову мајку, а доцније и њега пошљу у Цариград. Тако за учињени грех Михалов. његово се потомство захре и пропадне. Но док су Радославићи угасилн кућу стричевића са византијском помоћи. онн су починилн још впше грехова, довелп у подчињеност Византнји краљевину Дукљанску. увели у градове грчке гарнизоне н император поставио над прнморјем Дукса Изанцпја 1166 године. Ови су исти Радославићи бранилн отету -дедовину^ од рашкнх жупзна и по томе су према њнма (Радославићима), рашкн жупани били таН«гш е1 апН^ш 1пишс1, јер су безпрекидно водпли борбу за своју „дедовину", па су опет према рашкнм жупанима, Радославићн опет егап1 1П1тЈС1 (т. ј. били непрнјатељи). Кад еу Радославићн отровали Владимпра. морали су то исто учиннти и са Вуканом, јер се више не спомиње његово име, него се спомнњу имена његових синоваца — Уроша и Вукана. После свију ових злочинстава, кад су Радославићи мислили, да су већ цел постигли, Јакинта нх надмудрила и њен син т Аокоаао - краљевину, што црта Дукљаннн овпм карактерннм речма: „Роз1 шог!еп ге^18 В1а(Итт, сер11 ге^пит веог^јив ДИиб Ја^иш(ае ге^ппае-. И Ђорђе почие да изтражује убилце, а они умакну Византинцима и с њима искорене

Михалово потомство. опљене (1126) Рашку и продуже „оглмцу" и 7> наси.1ова>- е и _деАОвине~ рашкпх жупана. Рашки жупани, — ови ап&рт! тштЧ Радославића прод>'же борбу за своју де1 ину нротиву Радославића своих шншс1. Тај се крвавп бој продужио чак између праунука радоелавова снна Градињиног кнеза Радослава. са праунуцима опљачканих Тихомнљових потомака, што такође верно карактернше Дукљанин овнм речма: „Ров1ае кпезшв Ка(1о81аупв уешепв а!) 1трега4оге серИ 1епеге е* Још1наге 1еггаш сиш Гга^пђиз 8Ш8. РозЈ ћаес зиггехегип( (|1П(1аш таИдш. цш ап^цш 110111114 Гиегип*, а то су рашки жунанн, па се ова борба н евршн потпуним уништењем и нропашћу куће Радославове за то. што су онн били п отмичари и , што су издали земљу туђину, па их хроничар н назвао реб81!Ш8 ћотшез — најцрњи људи. 1 1 Тековнну крал.л Вонс.1ава (СтеФана рођака Сачунла нмператора словевснога) од 1012 упропастнлп су питомдн од две куће — два н.егова сина Мчха.м п РаЈос.шва. За грех , којн је учннпо Мпхада, што је погазпо заклетву своме брату Радославу — РадославпКи су његову кућу угаснлн. Но док су нзвршнли гу судбнну Немеанде и угаснлн кј^у своје браКе, онн су посталн _ Вшант.шје онп су понпзилн земл>у н пределп се у руке Впзантннцнма, па су ночнннли много више грехова илп трујућн своју браћу илн отнмајуКи н трујућн жупане ралке. То је тако ишло, док пх провнђење нцје казннло и угаспло потомцима Јуначког, храброг п брзоногог" младнКа. који је обнлнКском храброшКу н оштрицом мача зауставно сународннке Турске т. ј. Угре, те несу ураднлн са Србпјом оно, што су урадилп са Хрватском. Потомцн су, дакле, овога јуначког младнКа угасндн п раскопалп куКу ,,најцрњпх л.удн 4 ' РадославнКа, а последњег је по-

Племенски живот и склоп је преживљен : племенске основе живота и морала норушене су : старннска вера п обичајни закони ннсу имали снаге, јер нх није нико поштовао: нов — државни рел и закон још није био нн створен. ни нзрађен; етара убеђења изумрла — нова нееу , сггечена. Државна идеја и свеет народна I — о свому једннству н целинн као јед| ном организму. није израђена. ни изведена, — нема је у друштвеном сазнању н свеети. па зато се и јављају сви ови грозни призори, јер су исти људн аро>и~1ост ив1уби.хи. а нова убеђења несу стекли. па се н дешавају овакви прнзори, ; који одговарају јуначкоме аериоду друштвеног развнтка. П. С. Срећковић.

томка Радослсвове куКе, Кнезнуса Радослава прогнао из Зенте савакупител. „српскнх земаља" — Немања 1180 г. Племенскн су односп веК учнралн. Владнмнр 1 крал. нпје нх могао васкрснутп, него је за своју пробу, да их васкрсне, платпо главом. Цробалн су то нсто РадославнКп, па су Внзантннцнма предали земљу. Впше ннје ннко нп пробао да васкрсне племенскп хнвот, него га Немања ааменпо вишом «ормом друштвеног развнтка — л ржавом. Н заменп : крвну осеету — Јакон ; кончре племена м архонтнја — Збор сриске 8емл>е; разне вере н јересн — срисха «ера пли српскн нравославнп закон. На место нодчпњеннх цркава н слабнх п снтних жупанцја, јавл,а се — сраска архијепискоаија п кра,мвство сраско. Разцватн српска кп.пхевност, архитектура, законодавство н Србн зауаму достојно место међу сувременнм народнм*. .