Srpska nezavisnost

вог народића кога зове својим подаником. Нааад остане без усаеха, јер та велика сила буде с>-збијена од једне шаке храбрнх ратника с којпма је она мислила да може постуиито као са заточницима. Никад, хтео сам додати. аије било јуначније п сретнија борбе за слободу од оне у којој Фрања Јосиф и његова двогдавна монархије поддегоше праведном отпору једне мале чете родољуба. Али је Његово Апостолство, при свим лаворикама, навикло на батине. Неке од ових зва цео свет. али то су оне које је извукао од себе равних. Иораза пак као што је ова од једног малог народића — кога још он зове својим _!10даником— м. же се лако и сакр1!ти. Управо. једна овака _валика уставна монархија 1 * — која угушује све новине чим изусте истину — може починити чудеса у том правцу. И чудеса бише почињена у угушивању — не устанка него — вести о злој срећи Апостолске војске 1869 год. Јер, ја сам наилазио на л>уде исторнке у обема хемисФерама који су знали и најмању ситниц}- из, на пример, 1813 —15 год. али који нпсу ни чули за 1869. (Наставике ее) Грозно гонеБе Руса (Русина. у Аустрији. I Ми смо било зањатн нашим унутрашњим стварима, те нисмо онишрније говорилн о насиљу што сс врши над Русима у Дустрији. Но како нас мора еве занимати што нротиву Словена раде наши вспријатељи, то ћемо овом приликом мало оиширније да проговоримо о грозном гонењу Русина у Аустрији. Гонење је то отпочето у Галицији или боље старом руском Галичу, који је састављао део владавине светог Владимира. а после постао самосталном кнежевином па и краљевнном са знаменитим Данилом п Романом, а ио том је подпао иод „Пољску- п на послетку прн ирвој деоби Пољске 1772 годнне подпао јепод Аустрију. Галација је насељена (сем северо-источног дела где су Пољаци) кореним, чистим руским елементом, који се ни мало не разликује од населења руске кијевске и подолске губерније. Народ је РЈ? ски у Галицији прпмпо и крштење из једне тако рећи купели са осталпм руским народом, и опирао се свагда навали која га је хтела одвући у латинство. Он је трпео грозне муке и гонења, које је пољско-језуитски Фанатизам необуздано над њим вршио. Маса народа није г.нкада подлегла том нечувеном гонењу, но су се само отуђпвалн од своје вере п народности, дворјанске породнце. као што је то случај био и у руској северозападној Украини, и у Угарској, где су се прнмивши латинску веру иопољачили односно помаџарили. Прости је народ п у Галицији н у Угарској сачувао свој

МОДЕСТА МИЊОНОБА НРИПОВЕТКА X. Балзака Превод с •ранд.ускога. (наставжк) — Његов секретар !... зове се Ернест Дслабријер. Није илемић: али је јсдан од оних обнчних д>уди, са добрим својствима. скроз поштен, какви се доиадају родититељнма. Али шта се све то у осталом тиче нас ? Ти си га видела, твоје срце ннчим се неће преиначити, ти си га одабрала, ти му знаш душу, она је исто тако лепа као што је он красан момак!... Уздах Модестнн ирекидс гроФу Лабасту реч. Јадно девојче, бледо, упрла очи у море, укочена као да је мртва, њу као гром поразише речи: то је један 04 оних обичних луди, са лобрим својствижа, скроа аоигген, какви се доаа&ају родитељима. — Дакле преварена!... рече најносле.

грчко-источни црквени обред, и словенски језпк нри богослужењу у цркви, и само је нагоњен грубом силом примио унију по Форми т. ј. нешто средње између латннске верс и иравославља са прнзнањем папе као главе црквене. Одавно се већ занима сва иатриотска словенска штамиа тим мирним словенским народом,а повод }е томе дала парница подигнута од стране аустријских власти против једанаест Руснна из Галиције. И ми смо у наишм лнсту напоменули о тој парници. но сада ћемо ма ло оцширније да се њоме позабавимо. А шта је узрок оном грозном призору који се дешава у Лавову. престолници Галицнје ? У Аустро-Угарској живе око .'> милиона Руса (Русина). 800,000 подпадају под Маџарску, где је њихова судба. под игом азијско-маџарским врло жалосна. У Буковнни пх има више од оОО.ОСО, а у Галицнји, која је ире сто десег година прнсаједнњена Аустријн има их до трп и по милиона. Ове цнфре довољне су да јс аустрнјска влада са својим католичким и немачко-маџарским цел>има. доста у тешком положају, јер је ово доста велики залогај . да се може тако брзо прогутатп. Ти смеровн аустријски на«:азе сметњу и у томе, нгго се галички Руси граниче и са једнонлеменом нм Русијом. Нремда је Руснја и сувише поштена те неће да се меша у туђе ствари ни онде где бн пмала права да запггити своје Једноплеменике. Нигде се не налазе траговн каковој агитацији од стране Русије, она је мирна н пазп да не новреди међународне односе. Кад би Аустрија бнла у том положају, за цело би другчије раднла, јер искуство сведочн да се она и тамо меша где нема ни права ни интереса. Бнло је прнлика где је Русија могла извући за себе и своје суплеменике користн. Међу осталим споменимо годину 1849, када је Русија спасла Аустрију од извесне пропасти. Побсдоносна руска војска бнла је тада међу угарским Русиннма н у јужној Галицнји. и она је укротнла и победнла Маџаре, с којима Аустрија ннје могла изићи на крај, али она је оставнла те словенске земље да и дал>е стењу иод игом аустријским. Ако је икада за Руси;у било прилике то је тада била занста згодна прилика да учинп дело правде и да помогне својој браћи . но она се и сувише онда ослањала на ..всрноетпрптворпог савезника Аустрије. Руснја се нијс хтела ни користитн предлозима Наполеона I. Било је време кад је и сам немачки канцелар доказивао као необходно, да Русија треба да узме за себе Галицију. Једном речи Русија је свагда била поштена према лукавој Аустрији. — Као и сеетра ти. само не тако опасно. — Ајдемо натраг, оче! рече она н устаде са хумке на којој су се обоје иосадилн бнлн. Ево, оче, кунем ти се богом, да ћу се новиновати твојој вољи, па ма она каква била, у ствари моје удадбе. Ти дакле ниси више заљубљена?... лапита отац шалећи се. -- Ја сам љубила човека нрава. без лажи на челу, поштена као вн што сте, који није кадар прерушнти се као глумац, метнути на образ белнло туђе славе. — Ти речс, да тс ништа иеће нреокрепути? рече пуковник иронпчкп. — Ох! немојте да се титрате мпоме!... рече она и склони руке гледајући у оца у грозну страховању: ви не знате, како ми својом шалом раздпрете моје срце п најдраже веровање моје... — Да бог сахрани! Ја ти истину рскох. — 13и сте врло добри, очс мој! рече она после неке почивке и свечано. — А он има твоја писма! поче опет Карло Мињон. А?... Ако су маннта ласкања твоје душе пала у руке оннх песника, која. како велн Днмеји, тиме пале цигаре!

И за све то оиа је добнла од Аустрнје неблагодарност, грозну и ужасну. Аустрију видимо свуда међу првима у редовима оних што Русији о злу раде. ГШИТИЧКИ ПРЕГЛЕД У неким аустро-угареким лнотовпма поклања се од неког времена велика иажња босанским стварнма, а нарочито се претреса питање о преустројству тамошње унраве :>ема .ЂСке. Да ли ће се тим живљим нп сањем помоКи несрећној Босни, особнто кад се зна да је Ауетро Угарека најтромија где се тиче уваћања кориснпх реФОрама, о томе можемо с нравом посумњати. Ми смо веК навнклп да слушамо лепе речи и још лепша обећаља са највнших места у Аустро-Угарској односно унраве Босанске но, на жалост, до даиас се еамо иогоршавале ирнлике у тој несрећпој нокрајини. У осталом, другаче не може ни бити. Докле год аустро-угареке власти буду стајале на странн турских бегова и грозннчаво браннле нретеране и неправедне захтеве тог повлашћеног сталежа на штету остал н' становништва, дотле се реформски нокушаји не смеју озби .Ђно узети. Главна је ствар да Аустро-Угарска решн аграрно нитање у духу правнчности п у корист највећег дела становнпка. п докје на томе нуту не видпмо, пити ће бити ереће нити мира у некадашњој Босни ноносној. Но Аустро-Угарској као да није стало до тога, да тамошњи народ усрећи. Од нрвог даиа окупаипје опазпла се једностраност како у наредбама управних властн, тако и у безобзирном аговању аустро угарскнх чиновника , који су скоро искључно , у намерн да се наберу меда. да поправе своје материјално стање, примнли се „службе" у пострадалој, иогорелој Босни. те су без осећаја за невол>е и патње тамошњег народа. без разумевања жеља н потреба његовнх жарнлн и палили грознпје од самих турскпх чиновника. Из Босне су непрестано стизале тужбе н вапаји иротив тих нових и покрштених Турака, па те тужбе ни дапас нису престале. Највећма су — 0!... вн идете сувише далеко... То му је иазао Каналис... — Ов је видео Канадиеа ?. — Да, одговори пуковпик. Обоје идоше ћутећи. — Дакле зато је тај господнн толико грдио појезију и појете'? узе Модеета реч поеле веколиво корака: зато ли је тај секретарчић говорно о... Али. рече нрекидајући себе, његове врливе, његова евојства, шегова лепа чуства, зар све то није тек писмеиа крабуЈБа?... Ко је украо туђу славу и туђе име. може свакако... — Обијати браве, краети новце, убијати л.уде на друму !... викну Карло Мињоа емешећи се. Ето видиш. какве сте ви девојке са вашим безусловним чуствима и вашим непозвавањем жввота ! Човек, који је кадар преварити женеку, тај мора свакако да је сишао са губилншта, или мора се еамо попети... Ово пецкање задржа узбуђевоет Модестиву и наново овлада ћутање. — Дсте моје, узе иуковннк наново реч; л.уди у друштву, као и иваче у прнроди, треба да гледају да вам задобију ваша срца, а ви треба да се бравите. Ти си улоге променила. Је ли то добро било ? У лажној позиц,.;-л еве је лажно. Ти дакле прва вемаш право. Не, човек зато није човечиште, ако гледа да сс

изложени насртајнма и гонењу тих нових ага босанскнхСрбн православне вере. Против њих се служише н служе босанске властн свнма дозвол.епим и недозвол>еним срествима. Њихове се школе затварају, упител>и се прогањају. Поједннн најугледннји .куди хапсе се и осућују на тешку робију, а на правди Бога. И то чнне Немци и Маџари па и Хрвати чиновници. Сви су подједнако рђаво расположени према Србпма. Немци им намсћу своју „културу", Маџари бн снлом од њих начине хордаре и бећаре маџарске, а Хрватн их на силу Бога терају у крило Штросмајерове богоспасавајуће вере. одрнчу н.м народност, забрањују им да ее Србпма назпвлл да V својим шкодама уче срнску аз буку. И поред свега тога чуде се људи. што је Босна немирна! Сви ти „нријатељн" мира треба да знају, да је у Босни српско православно становпнштво и бројно и умно најснажније и да ће само онда ирестати немири ц несреће у тој нокрајини. кад се будс завела правнчна снстема унраве. кад се буде водио рачун о жељама н нотребама те већине. кад се буду ноштовала права њена. вера и језпк њен. Но мучно да ће ее нкада аустријска управа у Босни моћп сложити са правдом н да ће се појмови Ауетрпје и задовољење босанског становништва изједначитп. ИЗ ЛИСТОВА 3..) срггсзстттс Српски лист има овај доиис из Котора 15 јуна. Бока је умирена: данас се више не лије љуцка крг. по стенама кривошијанским, већ на њнма мпрно леже војници. у ладовини какве старе букве. Промишљајући на крваве догађаје . сваком се Бокезу срце стеже; само господа -трокатног дома- певају опело »републнки св. Саве~ мисле да ће у ошнтој нев<-л.н. они сами . моћи заигратн весело коло. Што је најгоре пак то је да, из тог хрватског лсгла, полазнле су тужбе против многих иоштених особа. док најкашње и власти неувиднше на какв«>м моралном ступњу стоје тн денунцијанти те презирањем одбијаше њихова потказнвања. Поговара се да је један нз места. који у друштву и јавном животу заузиженској донадне. и наше нам право допупгга да нападамо у свима последицама. изушмајућн грех н подлоет. Човек један може још имати врлина и кад је женску какву преварио, што ће просто на просто да каже, да он у њој није нашао оно благо, које је тамо тражно .а само јсдна краљица. глумпца. или женска. која је над човеком тако узвишена да је за њега као и краљица, само таква женска може му ићи на сусрет, а да се не осрамотн. Али једна девојка!... она онда пориче све оно, пгго је бог у њој дао да цвета свето, лепо иузвишено, иа ма она какву милину, појезију и опрезност ставл»ала у ту погрешку. — Тражити господара а наћи слугу!... Играти игру љубави и мучаја само од моје стране! рече она с горчином: ох! никад се више нећу опоравити... — Баш сн манита! У мојимје очима госиодин Лабријер бар таква личност, као барон Каналис: био је секретар личнн једнога министра председника, он је члан извсстилац у рачунском суду. он нма срца, ои те обожава; алн он не правн стихове... Не, допуштам, он није песник: али зато може нмати срце пуно појезије. Најпосле, јадно дете моје, рече он на покрет којнм је Модеста изражавала гађење, ти ћеш вндети и једнога и другога, лажнога и цравога Каналиса...