Srpska nezavisnost

— 385 —

ма нски положај , наговарао злогласног Вежића на денунцијације; ал у томе није чист посао нити се да јаено провиђети с тога, за сад, треба ово оставити на страну, премда би било одвећ нужно бацити мало еветлости и на то питаље. Него сад ми се чини да није згодна приЈика. Знаћете да је влада црногорска преговарала са усташима о томе, како да се они предаду аустријској влади. Али усташи нехтедоше никако знати за ландве Р Ј е Р1 како чујем, одговараше да се они могу бити и десет година. Пошто се прекинуше нрсговори, усташи почеше опет нападати на војску, и баш сад су се спремали да нападну на једно крило војске, тад дођс заповед с више „не даље и ; ишеђу две в тре ухваћени, усташи положише оружје. Нек нам нико не замери ако мн, прости смртни људи; невешти доскочицама канцеларије дипломатске, налазимо малко чудно поступање Црне Горе : ал можда је тако било инсано у „рожданику- оних нсвољних усташа иак иначе није било могуће. При помисли да смо нашу браћу за навек изгубили, наравно да нам је тешко, с тога ои нам било нрави мелем да будемо могли што дознати од „Гласа Црногорца и ал ово блажено египатско питање, све оне паше за које се српска публика, у оваковом стању, јако интересира, неда ни мало места српским листовима, да се баве домаћим иитањем; сви окренули у високу иолитику а нама је ред чекати док они осветле питање Енглееке и Француске, пак ће онда нама казати, што ће бити од усташа, чему ли се имамо надати. Ех ! толнко је истина да околности силно упливишу на љуцко деловање ! Поговарало се да наша држава миели уступити неке кршевите пределе, Херцеговине и Боке, Црној Гори, ал томе није веровати, јер то стоји у опреци са с вим досадањим деловањем наше владе у том послу. Није нужде да напомињем, јер се и по себи зна, да наредба о пријави количине оружја немило се дојмила нашег тежака; та, за бога, што ће сад попиеивање оружја, кад је све мирно. Боже дај да све мирно прође, јер нам је мир управ нуждан. 6.) русзсхтзс -РуСБ" пише:... -Ми даље не можемо, ми даље несмемо овако. Треба већ једном отворено да радимо. Наша мирноћа еамо куражи наше противнике, и они сада смело и отворено раде противу нас. Њима је Русија крива и што је жива. Ма како ми били мирни и пазили да се некоснемо никога, они и опет нас криве да ми радимо противу њих. А тиме хоће оии да лакше освештају своје радове, и — 0! тата! — Зар ми се ниси заклела, да ћеш се у свсму новиновати мени, што се тиче ствари са 1војом удадбом? Е добро! Бирај од њих који ти се допада да ти буде муж. Ночела еи несмом, а свршићеш еклогом. покушавајући да дознаш прави карактер ове госноде у каквим пустоловинама пољским, ловачким или рибареким ! Модеста обори главу и врати се у Шале с оцем, слушајући га и одговарајући му ту и тамо по којом речи. Иала је на дно блату н нонижена. а са оне висине са које је мислила попети се до орлова гњезда. Да се послужимо појетским речима једнога савременога писца: УПошто је осећала. да су јој табшпгсувише нежни за ход но стакленим цреповима јаве, Фантазија, која је у овим нежним грудима уједињавала све што је женско, од санова љубичицама осутих стидљиве девојке до несмисленнх пожуда намигуше једне, одведе је у средину оних очараних вртова, где на своје горко чудо опази, у место свога узвишенога цвета, где се из земље дижу рутава н завојита стабла црне мандрагоре." Са тајанставних висина евоје љубави нађе се Модеста на равном. глатком друму, уоквиреном јарковима и њивама, једном речи па друму свакидашњости. Која де-

да их подведу под Фирму неких опортуности за ред и мир евронски. Међу тим они све више и више продиру у сФеру наших интереса. Питање је нмали Русија своју с®еру интересаУ Иа н где јс та еФера, и какова је она? Историја наша дајс нам јаеан одговор на ово, Наша јееФераинтереса православни словепеки свет у ужем, а у ширем емислу тс речи и сво Словенство. Ми емо најјача еловенска држава, и наш задатак мора лежати у томе да иомогнемо нашој браћи словенима да дођу до своје потнуне самосталности и слободе. Кад извршимо ово дело, ми емо онда учинили велику услугу култури и цивилизацији, јер ће словени слободни и самоетални подмладити историју и културу, и ми ћемо са њима бити центар, око кога ће се окрећати историјска струја. Наша је дакле задаћа јасна, и ми морамо смело и отважно корачати наиред, да се она што ире оствари. Свако оклевање и устезање са наше стране може еамо нашкодити оиштој нашој ствари. Кад се наши неиријатељи не стиде да отворено раде иротиву наших и осталога Словенства интереса, онда зашто ми да се снебивамо. да се кријемо и да стојимо скрштених руку. Зар није беетидност кад трошна Аустрцја сме да означи исток и источне народе као своју п еФсру интереса." А шта да речемо о оном дрском немачком изразу: -Оган^ иасћ Оа1еп. и Нцје ли ово јаена иовреда наших природних интереса. П не идели се са овим иротиву нас и наше браће ? Какове г сФере интересаможе имати Аустрија на истоку? Аустрнја је намет и насиље и својим сопственим поданицима, па зар може она још у томе насиљу и даље ићи. А шта хоће Немачка? Зар није задовољна што је ујединила Немце, него хоће да отима и друге народе и да их силом немчи? То је најзад иу нрироди тевтонској да отимљу туђе. Али зар све то ми да допустимо ? То само не може битц, ц сваки онај који би од нас то потражио, био бн наш непријатнљ. Ни Ауетрија ни Немачка немају никакових интереса на истоку. Исток је чисто Словенскн и наш је задатак да га ослободимо од свакога отимача и нредамо руке нашој браћи, чија је он управо и природна и историјска својина. Ми морамо ово чинити што нре и што отвореније, да би Словенскн свет већ једном добио маха да игра улогу у историји која му приличи и дописи Ниш. 24 јуна И ако овдашњи жалосни _виделовци* мисле да ја неиншем дописе, но за то беде војка са топлом душом не би код таква пада била поломљена? Коме је дакле она нроснпала речи? Модеета, која се вратила у Шале. нијс више била она. што је пре два сата од куће била пошла, као што ни глумица на улицн не наличи јунакињи на позорници, Она паде као у неку укоченост да је мука била гледати је. Сунце није светлило, природа се увијала у неки вео, цвеће јој не казиваше ништа више. Као еве девојке претерана карактера. она је понила неколико гутљаја више нз пехара од разочаравања. Она се тезмала са јавом, али још није хтела да нружи врат у иго друштва и нородице, јер јој оно беше теретно, тврдо, незграшш. Она не елушаше ни утешне речи евог оца и своје матере. она чисто уживаше, кад се нредавала евојим душевним боловима. — Сиромах Бича има дакле право! рече једно всче. Ова реч показује пут, којим је за кратко време нрешла но нустим пољима јаве, вођена суморном тугом. Туга коју изазове пропадање наших нада, болест је ; она често задаје смрт. То неће бити јсдан од најмањих задатака Физиологије данашње да потражн, којим начином и којим ередствима једна мисао нрнчињава исто растројетво као и отров, како да очајност одузима вољу на јело и ииће,

људе по све невине, то и оиет мене не могу тиме одвратити да и даље не пишем. ^Виделовцима" је немило кад им се износи црн образ свету на видик. Они се стиде своје сонствене слике. Али шта ћемо, ми им не можемо учинити ту доброту да их не износимо на видик. Власт је и сила у њиховим рукама, али уз нас је свест народна. Они злоупогребом могу атагирати на иарод и на свест његову, али је нису у стању сузбити. Што се она будс већма притискивала. она ће све већма избијати на површину. и узимати озбиљнијс сразмере. А ко ће најзад победити и то је лако погодити. Сила пролази као и ветар, али свеет народна је стихија која је стална и трајна. Без сумње је дакле да ће свест народна морати нобедити. Кад би човек све оиисивао шта су овде радили „виделовачке- нристалице, не би довољне биле ни читаве књиге а камо ли новине. Па шта су свим тим њиховим разметањем и неразложним радом учинили ? Да ли су обрнули народну струју на своју воденицу или су је дигли противу себе ? Оно прво не стоји, али ово последње је необориви Факт. Народније никад био добро расположен према г виделовцима а сада за ово непунс две године он их је нотпуно сит н ратосиља их се на сваком кораку. Ко сеје ветар жање олују, тако је и са .виделовцима". Сад им је крива слобода и у писању и у говору. А зашто то ? Ако су чисти и ирави онда не треба да се боје од јавне речи и критике. А ако ниеу онда је све то бздава, све мора изиђи на видело, за све мора народ потражити рачуна. Строгост и зан слабо ће номоћи ! Но „внделовци" слабо су пријатељи слободе и устанности. Они само се у нриликама маскирају да заварају безазлен свет да их иомогне да дођу до власти, а кад се власти дочепају онда се тек покажу у правој боји. Оволико за сада а други иут внше. А. Р ВЕСТИ ИЗ НАРОДА Из Куршумлије нам пишу, да и тамо долети којн незвани и немио гост п виделовачке" багре , те иокушава да народ трује и цена. Главна је цељ тих незваних гостију да омаловаже људе који уживају народно поверење, те кад би њих омаловажили носао би им лакше ишао за руком. Но народ је и у овом крају свестан, те иознаје тнце по перју. Они могу облетати око народа, али им се црнл боја неће прилепитн. Народ жели добра и себи и својој отаџаини. па неће никога да слуша који би га одвраћао од ноштеног и правог пута. квари чмар и мења еве услове најјачега живота. Таква беше Модеста. За три дана даде она иоглед самртне сете; она не певаше више. није се више могла насмешити: њени родптељи и нријатељи цоплашише се. Не видећи да долазе она два нријатеља, Карло Мињон већ номишљаше да иде да их тражи; али четврти дан донесе господин Латурнел гласе од њих. А ево како је то било. Каналис, у највећем стенену намамљен тако богатим миразом, не хте ништа пронустити да одржи мегдан над Лабријсром, али да му Лабријер не може пребацити да је новредио њихово нријатељство. Песник мишљаше, да у о има једне, женеке ништа не понижава љубавника толико колико кад га види у нотчињену положају, зато саевим природно предложи Лабријеру да живс иод једним кровом и да на један месец дана најме у Енгувилу мален један летњиковац, па да сс тамо обојица сместе нод изликом порушена здравља. Кад је једанпут Лабријер на то нристао. који у ирви мах нађе овај нредлог посве нриродан, Каналис науми водити свога нријатеља по својој вољи, па сам он стаде се спремати за иут. Он иоела свога комопника у Хавр и нрспоручи му да се обрати на господина Латурнела ради најма једног летњиковца у Енгувилу. мислећи да

Што се тиче људи који уживају народно поверење, то их п виделовачки- агенти нису у сгању оцрнети код народа. Народ може да оцени људе и позна ко су му нријатсл,и. Бадава вам труд „виделовци" овди се иишта неда ућарити. Из Раче краг. ј:.вљају нам, како се тамо нолиција окомила иротиву честита два свештеника Миј. Ивановића и МиланаВукашиновића. Али што их више нолиција гони народ их све више поштује, јер види да су достојни служиоци своје вере и свога народа. Нека се -виделовци а поносе евојим нопа Стојаном , а народ ће се ноносити својим ваљавим свештеницима, који све што раде, раде у његову корист. Наша два евештеника Милан и Мијаило могу служити за иример многима, и њих народ поштује а ви их гоните, кад вам је у власти. Нодоћиће време рачуну!

ДОМАЋЕ ВЕСТИ У недељу 27 о. м. је отпутовао *. Ог. БошковиК у врњачку бању. — „Српске Новине од 27 о. м. доносе ове нове законе : 1, закон да се у новоослобођене пределе уведу до сада неуведеви закони по струци министарства Финансије ; 2, закон о монополу државне штамнаријс за извесне сорте штампане артије: 3, закон о установљењу чувара за јавну безбедноет. — 1 Јула о. г. у 4 часа но подне извршиће се у згради министарства Финанеије друто вучење наших хипотекарних железничких обвезница. Том прилнком нзвлачиће се 460 бројева. колико се по плану амортизације имају одмах да исплате. Извлачење је јавно. д н е в н и к Страни. (Продуктивност српских бракова Прошлога меееца маја имало је париско статистичко друштво своју главну седницу. Између осталих нредмета, читао је г. ЛаФабрег, подпредседник статистичкога друштва и директор склоништа за сиротињску децу, једну раеправу о рађању и умирању у Француској , и у сравњењу са другим народима иоказао је, да Фравцуска стоји горе, него остали народи у питању множења своје популације. За Србе је особито занимљиво знати, да упоредном прегледу множења понулације кога је г. ЛаФабрег поднео у номснутој главној седници парискога статиетичког друштва. Србија стоји на првоме месту. У Србији од 1 3 Д милиона душа, што сувишком рођених над умрлима, ће бележник о томе већ говорити Мињоновима. Ернест и Каналис, обојица младожење. разговарали су се о евнма појединоетима ове нустоловине и разговорни Лабријер дао је свом такм цу пуно нодатака. Коморник ноучен о намерама свога госнодара, изврши нх да не може бити боље ; нри доласку у Хавр раструби да долази велики песник коме су лекари преноручили неколико бања у мору, да би се оноравио од двојака умора, радећи он на политичном и књижевиом пољу. Ова велика личност тражаше у најам кућу са најмање толико и толико соба, јер доводи свога секретара, кувара. два служитеља и једнога кочијаша, неузимајући у рачун господина Германа Бонета, његовога коморника. Интов што га је песник одабрао и за месец дана узео у најам, био је доста лен н могао је ноднети за шетње; зато Герман иотражи у Хаврској околини у најам два коња у двојакој намери, јер госиоднн барон и његов секретар нријатељи су јахању. Пред малим Латурнелом Герман кад је прегледао лстњиковце много је важности придавао секрстару, те и одби два летњиковца наводећи да господин Лабријер пе би гу имао пристојан стан. (Наставвће се>