Srpska nezavisnost

6Р0Ј 131.

НЕДЕЉА, 12. СЕПТЕИБРА 1882 ГОД.

ГОДИНА

ЗЕ2Е 34 С?Б2:Т: II ГОДИНУ 24 ДИН., НА ПО ГОДННЕ 12 ДНН., ИА ЧЕГВРТ ГОД. 6 ДПН. 31 ССТАЛЕ ЗЕ2ЉЕ НА Е1ЈГК1НСК:2 ПС17СТСК7ИА ГОДПНГ 30 •РАНДКА, НА ПО ГОДННЕ 16 «р. на ЧЕТВРТ ГОД. 8 «р. ЗА 17СТРС-7ГАРСК7: ■А ГОДННУ 15 »ОР. У ВАНВ.. НА ПО ГОД. 8 НА ЧВТВРТ ГОД. 4 ♦. 31 СВН ССТГГЕ 1РЖАВЕ : ■ А ГОДИНУ 36 •РАН., НА ПО ГОДННВ 18 •РНА ЧЕТВРТ ГОД. 10 »Р.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ УТОРШОИ, ЧЕТВРТНОЛ, и НЕДЕШ :ет-а- целом УРКДНННГТВО ■ АДКНИИСТРАЦНЈА У »ГБ.И Г. Тоик АНДРЕЈЕВГЕА ОВПДИЕЕВ ВЕНАЦ.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: ПРВИ ПУТ 12 ДИН. ПАРА ОД РЕДА, А ПОСДЕ СВАЖИ ПУТ 6 ПР. 8А ПРИЛОСЛАНО 50 ПАРА ДИН. ОД РЕДА. Р/мописи шалу св уредништву, а претплата адтинистрацији „СРПСКЕ ЕЕ31В2СН0СТ 2". РУКОПИСИ НЕ ВРАТГАЈУ СЕ. НЕПЛАЋЕНА НИСМА НЕ ПРИМАЈУ ОУ

Концем овога меееца на» вршује ее и трећа четврт, — а многи иретнлатннци још нам ниеу измирили нретилату ни за нрву че« тврт. Молимо еве који нам имају шта нлаћати било од иретнлате, било од оглаеа да нае измире до конца ово* га месеца, како би знали у колико ћемо екземилара иечатати лиет од иочетка четвртог тромееечја. Новац ее може положити нашим скунл>ачима где о* вих има, а може нам се но» слати н ношганском унут» ницом. Ко не одужи иретплату за нрошло тромесечије ни до конца овога месеца, бићемо нринуђени да му обуетавимо лист. АДМ1ПШСТРАЦИЈА „Српсне Независности" ВЕОГРАД 11. септембра Глае да је Алекеа Протов ухапшен, ироизвео је у престолници, а произвешће, без сумње, и у целој зем.Ђи узбуђење, које заслужује. Да је Алекса допао затвора због какних дела, која би био учинио у наглости и плаховитости својој, сваки би тај догађај сматрао као обичан, ма да је Алекса више година био послапик, а последње две године и нредседнвк народне скупштине. Но дело за које се 011 окривљује, тако је грозно, тако прљаво, да нас мора изненадитн и дубоко ожалостити. Један човек, који је тако одличан положај у нашој земљп заузимао, допада затвора због учешћа у ФалсиФиковању докумената, којима су знатне суме пз државне касе нли већ извучене, или су се тек имале нзвући. Ми наравно још не знамо , до ког је ступња Алекса Поповић у томе прљавом делу компромнтован, али свакојако допуштено је претпоставнти да основи морају бити одвећ тешки, кад се она комисија решила да Алексу у притвор стави, у којој нредседава један човек, који је безусловна нрнсталица странке која данас судбином наше земл.е управља. А ко је био овај тешки грешник? Алекса Протов седео је пет година у редовима опозиције скупштинске;

слушали смо га, како је ватрено бранио сиротињу од сваког и најмањег терета ; алп од како се влада променила, видпмо га тако исто, како безусловно пристаје на све намете и терете који иадају на ту исту сиротињу коју он некада онако страено брањаше. Он, који се обо гатио лиФерујући храну аустријској војсци у Босни, тражи да усменим доказима, у евоју корист, уништи писани тестаменат евога брата и добротвора, тестаменат намењен на онште корисне цељи; он, заступник народни и предееднпкнародног представништва. фалсификује документе ^ да може што више новаца извући пз народне касе, у којој се накрмило нешто мало новаца помоћу I тешких и скупнх зајмова, закључених изван земље у цељи да се што пре исплати увутрашњи дуг земаљски и накнаде жртве народне поднееене за време два света рата, воћена за уједињење и независност српску. Алекса добро зна. да је Србија само дванаест мнлиона у готову прпмила. а за њнх има педесет година да илаћа интерес п отнлату ва тридесет милиона; оп, као човек посвећен у данашње државне посло ве, зна не мање п то, да је помоћу овпх примљених дванаест мнлиона једва половпна државнпх обвезнпца могла битп исплаћена, а реквизпција да се сад тек уцраво и отпочела исплаћивати, па опет пружа своју лакому руку у народну касу, да што више из ње извуче на штету и државних поверилаца и оне сиротиње, коју је позван био да брани и заклања! Нред оваквим прпзором мора се мислити да је Алекса или ! био вазда рђав човек из основа, ! па се само вешто претварао , кад се као бранилац сиротиње разметао ; илп је он жртва неког погрешног правца и лажне системе, која | у нашој земљи мах преотпмље. Да се објаснимо. Кад су се год у једној земљн интереси општи потчпнили интересима партајним, није се никада такав правац могао дуго црактиковати без тешких и злокобних последица за општност. Овакве појаве видимо и ми за ове две последње године. Страначки интереси : владају интереснма земаљским. Што је год ушло у редове „виделовачке" то је све унапређивано преко реда и тако журно, као кад се хоће што и у последњем тренутку да уграби. Гледамо сроднике и присталице унаиређиване по три и четири пута за годину дана; гледамо пнсаре ночетнике како скачу за чланове , а најмлађе чланове за нредседнике судова. Гледамо више мање таке псте покрете и у другим струкама др-

агавне управе. И кад је покрет до краја извршен, настала је потреба да се верни и одани награђују и задовољавају другим путовима: настају компсије и дијурне. Данићима, Рајовићпма. Милићевићима и другима даје се прилика да што внше дијурне заслуже. Ко добија концесије за оснпвање банака и других спекулативних предузетака, но опет Данићи, Ракпћи, Новаковићи и кумпанпја. Онп су приврженици нагли. страсни. па се и не пита, да ли онп као чпновници и смеју ове трговачке иоелове радити. По новпм лределпма шета се једна комисија! од седам чланова, седам впших чиновника, која у Нишу месец дана седи и између осталих послова, које би и један обичан комесар могао посвршиватк, испитује, колико је Фидана Бабић у своме винограду пресадпо н како је он до њих дошао? И што је још чудноватије, то је. да у комиеији која се оваквпм ептницама бавп, председава наш петроградски посланик у времену, кад се свакога тренутка очекује крунисање цара код кога је он акредптован. По земљи се шири ајдуковање у таквом размеру, у каквом у Србији нпкад нпје виђено, а старешине среске п окружне рекрутоване из људп младнх и неискусних, показују се немоћни да злу на пут стану —- немоћнп јер навнкнутп да угађају својпм старпјим на биралпшту, они једва н мпсле да су позвани, да се имају старати за безбедност крајева, којн су им поверенп. Ето каквом се системом одвратила пажња од правпх патриотских дужпости, па се упутила на погрешне путове. Нпје дакле чудо што се п у редовима грађавскпх прпсталпца владиних, јављају људи, који хође овакву ситуацију што више да експлоатишу у своју корист; они то чине, с једне стране , угледајуђи се на Богиће, Ракиће, Даниће и кумпаннју, а с друге рачунајућп, и ако можда без основа, ва некажњивост. Ми смо уверенн да овакве појаве мора и влада, ако не иначе, а оно бар у своме властитом интересу, сажаљевати; и она је то доказала црптворивши Алексу Протова, кога њен прее-биро ових дана у једном низу чланака публикованих у „ Оаш. Аугс. Новина.ча " увршћиваше у број њених главнпх стубова заједно са Жунићем, Крупежевићем и Глишпћем. Што је иаак Алексу притворила. влада је учиннла тако паметан акт, за каквим се одавно узалуд обзиремо. Но то је само ередство протнву једне појаве, алп не и лек противу самог зла, противу системе, из које зло пониче. Да није она си-

1 лом популарност тражила, ова ве би допустила, да се на последњој | скупштини узакони да и оне реквизиционе признавице вреде које нису у нрописаној Форми, састав| љене. Чим је тако што узакоње! но, Перише н Вучпћи похиталп су нрпзнанпцама дати Форму која њи ховој прождрљивостп и несавесности годи. Но сад што је ту је. Ми смо уверенп, даје влада неспособна да си 1 стему промени; она то сад не може и да хоће. За њу је маого прошло, а мало остало. Но надајмо се да ће бар у овоме сцешгјалвом питању остати постојана и досљедна никога не штедећи. Тиме би доказала да је имала добру вољу п ако је у свему бпла весретне руке. Нека бар понесе са собом опште сажаљење, кад нпје кадра бпла да стече ичије прнзнање.

П0/1ИТИЧКИ ПРЕГУ1ЕД Полузвапнчно „Видело" нропраћа последње одсудне догађаје у Миспру тако цинпчним умовањем, да смо доиста у вепрплици чему да се више чудпмо: нли надутој глуности и охолом разметању, пли ниској, срамној, лажној и бешчастној мпсли, која тај скроз и скроз тенденцпјозан чланак провејава у погледу мисирских догађаја на наше нрилике. Или зар то није цивизам и пусто разметање, кад се тај гласник српског мннпстарства јавно поноси својом злурадошћу, што је јадан миспрскп народ, прљавим гресима својпх незрелих п непоштенпх синова, увучен у СФеру туђих интереса, па кад је у томе народу учињев слабачак покушај, да ли у време или невреме то је друго пптање, да се ослободи туторства и канџа туђинских. и кад му то вије пошло за руком, — зар има ту места исмевању, презпрању, каљању? Слабијег је увек лако брукати, а куд и камо иобеђеног! Но да лп је то н часно? Не чине ли то само окоредп себичњапи и ниске, продане душе што се сваком туђем злу радују, што се туђом несређом поносе само да би одклонилп пажњу од себе в од свпх грдних невоља и несрећа које обично спремају нли су већ и епремилп другима? Ако је мисирскаисторија збиља поучна. онаје у првом реду поучна за државе у којима се сличнн појави указују. То нека не забашурује „Видело". Но у тој псторији има и трагичности и та трагична страна њена треба бар да заштити Миспр од свачијих циничких напада, а нарочито од наплда