Srpska nezavisnost

?П1 |К2

НЕДЕ%Л 28 НПП^ЕО* 100? ГОД

ГСДИНА

ОРГАН НАРОДНО - Ј1ИБЕРАЛНЕ СТРАНКЕ.

КНЕ 31 СРБ2Ј7*. и голкнт 24 дкн., на по годжнк 12 длн., на чвтврт год . 6 дин. 31 ССТ1ЛБ З&ВТН 21 БШ31НС20Ш ПС37СТ:Н7. жа годанг 30 • рана&а, на ао годикв 15 «р. па чктврт год. 8 *р. 31 17СТРС-7Г1РСЕ7: 4А ГОДЖЖТ 1б »ОР. Г ВАНБ.. НА ПО ГОД. 8 ♦. НА ЧВТВРТ ГОД. 4 •. 51 СВВ 0СТИ2 1?Ж1ВЕ : ИА ГОДННТ 36 ®РАН., НА ПО ГОДННВ 18 *Р., НА ЧБТВРТ ГОД. 10 ег.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ УТВГШ1М, ЧЕТВРШ1. н НЕДЕШ ГТ-А. ЦЕЛОМ Т^, ~П А

ГРВДНЖШТВО ■ АДНННИОТРАПЖЈА Г КУЋН Г. КоСТВ ЦРНОГОГДА ГООПОДСА ГЛ* ЦА ВР. 7.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУИА СЕ: ПТВЖ ПТТ 12 ДЖН. ПАРА ОД РВДА, А ПОСЛВ СНАКН ПГТ б ЈЈ1Р ЗА □РИПОСДАНО 50 ПАРА ДИВ. ОД РЕДА. Руиончсв шал>у се уредииштву, а претплата адтилиспрациј. „срзсгг ее81в2сззст 2"РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. НХОДАЋЕНД ПИСМА ПЕ 1ГРИКАЈУ СК

ВЕОГРАД , 27. Нов. 1882 Ево већ трећи даи од сазива „Народне Скупштиве" и мн, иоред најбод>е воље, ниено у етању да саопштиио вашнн чнтаоцниа шта се и да ли се у опште што аа то време радижо у ггради скупштинској, — из нростог узрока, што ни саии ништа ие звамо. Наш известнЈац који је сва три дана, 25. 26. и 27. о. м. доЈазио иред зграду скунштииску, нредусретан је у сва три маха с поздравом: да скупшти на не ради и да је издана заповест да се нико не пушта унутра. Ме1>у тим је полузвапични орган вЈадив одмах нрвог дана (25. Новембра) допео извештај о раду скупштинском. Ми том извештају не можемо иокЈонити ни у којнко новерења, и то ве треба да нзпенади викога, на нн вдаду нн скупштиау. Свима је познато даје ова скунштина без опозиције , дакде без унутрашње контроде. То бн већ по себн 6 ијо довол.но, да баш ова „скупштина" отворн широм врата свакоме, да тражи и дозивље сведоке, који би потврдили да се оно што се у скупштнни радн, ради ио уставу и закопима земал>ским. Но ми видимо да се са свим протпвво поступа. Не само да се иубднка не нушта у двораву скупштннску, но се ево забрањује удазак н нзвестиоцима опозицијоних дистова. а ме1)у тим се у поЈузваинчном органу нриповеда о веком раду скупштнпском. Ако томе додамо, да су по уставу и заковнма зсмахскнм седнице иародне скупштипе јавпе. и да се у ова три дана и то важво уставно опредехење изиграва. опда без многог размишхања може свакн собом изрећп евој суд о оваком „јавном скупштинско«- раду ; онда ни вдада нн скунштина не требају да се чуде, ако с пајвећнм пеноверењем иредусретамо нзнсштаје са скунштиие у поЈузнанжчним органима вЈадиним; онда пи владу ни сг.у пштиву пе треба да нзпенаде гласови. на ако хоКеге баш и сокачки гласови . који се но престоЈпицп проносе и који ће се најзад моратн забеЈежити и V јавннм листовима. кад се известиоцима њнховим забрањује удазак у скупштину н па тај иачин одузима тим листови ма могућност, да сами собом доносе оригиналне и објектнвне извештаје. Ми смо одавпа навикли да прво Ј страним листокима чптамоо сви ма важнијим државннм нарс^сњима. која се у српском министарском са-

вету решавају. Ту иовластииу на рочито уживају бечка „Преса- и „Пол. Корееп.," оргап аустрнјског мпнистарства спол.ннх поелова. Једном смо всћ ирепоручили нашим читаоцима да се иретилате на те јистове ако И1 још занима шта се у министарскнм седвицама радн. Но ако овако устраје, бићемо нрину^ени да од сада ирепоручимо те листове већ и због екунштинских извештаја. јер ћемо и ми бити нри нућени да из њих надимо и по њима саопштавамо рад .народне скунштине - ' у Београду. Днвнн нзгдедв ! Ако се запитамо. зашто влада тако очевидно избегава јаввост и контроду скупштипског рада. мн смо донста у непрнлнци да дамо на то тачног одговора. У земљн мучао да ће ее ико тнмс помести. мучно да ћс ико осим виделоваца поклонити иоверење таком уставном раду; ми у земљи звамо на чему смо и шта о свему томе морамо мислити. А ван земл,е '• Ако одсграннмо „Пресу-, г Пол. Коресп.-. _Пест. Лојд 1и још неке позиате прнјатед.е Пироћанчевс, ваилазимо свугде само ва исмевање виделовачкс уставности, наилазимо на жешћу осуду, ио што је нкад у пашнм опозициовим листовима нзречена. Сама .Нов. Слоб. Преса". која спол>ну поЈитнку данашње вдаде у звезде кује, изражава се у своме 6.565 броју од нонедеоника тако поругљиво о вндедовачкој парЈаментариости. о двоглас цима са пасошима. о казви од 1000 дипара. да нам је запста зазорно то све превести и ирештамнати. Толико стоји, завршује тај лист, да ће' мучно икад таке скупштине бити у свету као што је српска скупштина од 25 новембра 1882 године.

ВЕОГРАД. 27 новембра. Ми смо својим читаошша већ јавили да се царско-руски министар г. Никода Гирс кренуо на цут у Италију нреко Верлива; они знају да је г. Гирс походво и кнеза Бисмарка и да се томе сасганку и, у | оиште, иутовању рускога министра | приписује велпки политички значај. ! И занста, прошле недеље биле су I скоро све јевронске новине пупе ! вести и вагађања о томе путу и ! тешко да има који лист од ијоле ј каквог нолитичког зиачаја, ил' утиј цаја, који пије евоје уишљење о тој чињеницн бар у 4 једном увјцпом чланку својим читаоцима разлс чо. Разуме се да су се највише поза-

; бавили око те нојаве немачки и аустро-угарски листови, јер они и ј њихове владе и државе имају од уснеха или неуспеха тога цута највише да се иадају нлн највише ј да — зазиру. Нн томе се није чуј дити. што пн најизвеџбаније нови! варско ухо није могло ни из далека што да начује, што се управник спол.не нолнтикв- највеће царевине на свету разговарао са највсћнм државником пашега доба. па ни са његовнм царем старим Виљемом. са дедом цара велике Русије. Зато су и гласови тнх новинара долазили I већином из њиховог срца. они су својнм чктаоцима нриказивалк оио што им је НН1ЛО у рачун, оно што би сваки од њих волео да је руски н пруски министар говорио и угла:мч. нли прећутао и неуглавио. Ирема томе нека наши читаоци ни од нас не очекују каква изнепадпа и изворна откровења. Мн смо о разговорима и преговорима у Берлину, Варзнну и 1'иму исто тако поуздано извештени, као највећи листови светски. или бар јамачно не горе од нашег свежим снагама иодмлаћеног .миннстарства иностраних дела'' на Теразијама. Но ипак мислимо да иам је дужност обазрети се на могуће нобуде н иоследнце путовања г. Гирса, јер ако се сваки иокрет у политици Русвје тиче Јевропе, да колнко би требало тек да се тиче нас, да се тиче Србије, којој је и ностанак тако тесно ве| зан за иокрете руске иолитике; Србије. које данас можда не би ии ј била, да јој вије старије сестре, ј силне Руснје! То осећање, то уве^пење. та свест нрпродне везе даје нам с Једне стране иоуздање, а с друге нам налаже, да н ми свсјим читаоцнма разложнмо евоје мишљење о побудама и о изгледима на успех путовања г. Гирса. Пре свега пема никакве сумње, ј да је томе путовању повод и цел> „висока иодитика". То није какав | јааански илн бирмански државпик ; шго путује по јевропи да проучп ј разне државне устаиове јевронеке | те да их у својој држави уводи Ј ији да за то наима учене људе | по образованом свету. Руским др; жавницима су јевропске прилике и I установе исто толико иознате, као ма ком немачком пли Француском I вдаснпку, а можда још н бол.е; русј кн мннистар не иде Бпсмарку, да | од њеш само што научи и да прима ј од њега упутства, него и да њега ј поучи о Русијн н руским прилнка| мај. једном речи, да се с њим објас& ни као са равноправним и, што је главно, раввовласним другом и верним слуг- м деде свога господара. Кад се запитамо, у ком су се правцу могла кретати та објашњен>а, морамо нре свега промотритш, каква их је нотреба могла изазвати. Јасно је да је оишта јевропска потреба — мир. Ту потребу понајвише мора осећатн Русија, која се сад налази па прагу великог унутрашњег преображаја, коме је вамењеоо да под млади и да освежи неисцрпну жнвотну спагу тог државног горостаса и који моа.е из оспова преиначити облпке светске образованости. Сасвнм је природно да су старији па, у пеколнко, и трошнији државни стројевн у суседству Руспје у ненрестаној зебњн за свој живот и за своју будућвост од сваког иокрета несхватнвог и несавладивог сдовеиеког дива. У тој зебњи, у томе страху може донекле бити јемство за мпр — ад' одпекле може та нста зебња, тај псти страх да се згусне у облак, из кога ће ласно ударити гром те запалити нагомилано гориво међусобног веповерења, разбудити старе страсти и нобудитн на основну и доначну расправу старнх,претоварепих рачуна. Сдичним начнном и у Русијн може онај нстн моменат, овај исти чинидац, који ствара нотребу мира, да омогући и ускори какав спољни заплет. Као што у појединог човека увутрашњи рад и покрет хоће да за греје цео оргаппзам те му нежнији стројеви. плућа и живци, постају осетл.ивијн према утисцима с пол>а и мпого се жешће човек одазива тнм утисцима, него у обичном стању; истоје тако у држави. исто тако у народу каквом. Унутрашњи прео бражај што га захтева стање у Русији треба, ако хоће да урода благодатним нлодом. пре свега мира као што и растопд.ена со треба мира ако ће да се кристалнше. Но ако се у том узавредом стању што наће да раздражи сноља загрејанога горостаса. опда се може љуће раамахну ги но нкада. на онда. теш ко свакоме ј;о му дође нод руку. Озбид.нп државнпци, који су проучавали и проучили Физиологвју народног живота све то добро знају и према томе се удешавају. Г. Гирсу је задатак. нлеменит. узвишен задатак, да својом снољном политиком. која ће управо битп парева, ујемчи еталност и поузданост унутрашњсг преображаја Руснје. Зато сс може узетп као јамачно, да су Гирс н Бисмарк расправљали све