Srpska nezavisnost

— 630

иршике које бн се иогле изметнутн унеприлпке те произвеети какав оружан сукоб, и да су се сложили у томе да сваку таку прилику ва л.а у клидн угушити. Занимл>иво је , што је на прву вест о путовању г. Гирса јавл.ено, да ће руски државник ноходити Берлин, Беч и Рим. Кад тамо, а он из Берлина оде управо у Рим , а Бечу ни селамалећ! Бечлије се тешкају, да ће их г. Гирс походити на повратку, те се можда још и поносе, да је он тако удесио да Вечом цео пут — заслади. Међутим, у незабисним бечкнм листовима показало се неко неспокојство. На први глас, да г. Гирс неће, за сада, ноходити Беча, донела је _Н. Сл. Преса" чланак о новој руској пешадијској коњпци, пун самртног страха, где се вели, како руска војска том коњицом може за 24 часа да прегази сву Галицпју, да пређе Карпате и да се створи под Пештом — пре него што се аустријска војска искупи на зборна места. Да ли је и колико је тај страх основан , то сад нећемо испитпвати ; доста то да се појављује у истп час кад се дознало да Гирс обплазп Беч, а то је значајно, н сувише значајно. Јамачно је у Берлину у Варзину било разговара и о приликама на истзку, на и о неприлпкама које могу отуда понићп по јевропски мир. Сва је прилика да је Србија била предмет расправе и да су се два велика државника забавл>али око свих непрнлнка, у којпма се наша држава налази услед „мудре" политике нагае владе. Шта је пак у томе погледу углављено, то се само може слутити из тога што је г. Гирс обпшао, за сад, Беч, нашег „суседног пријатеља". Ми смртни људи можемо то само слутити и назпрати; но шта је у тој ствари решено између оних који „дрмају јевропском политиком" то може поуздано знати само -Јунитер" и — Мита Ракић. ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД Пре неколико дана имали смо прилику да јавимо, како је Султан на прасно отпустио министарство Саид-

паше н поверио састав новог кабинета Ахмед Вефик-паши, за ког се знало да је у иоследње време као губернатор Брусе иочинио нека недела и да је због тога збачен са губернаторства, и ио нарочитом наређењу Султаиовои окован у гвожђе. Он је дакле, тако рећн, из затвора дошао на мннистарску столииу. Но његова влада не беше дугог века, јер не ирођоше од тог иостављања ии 48 часова, када цариградеке денеше изненчда јавише да је Султан ионово повратио Саид нашу за иредседиика министарског савета, и уједно му подарио и достојанство великог везира, достојанство које је још 18?8 године укинуто, кадје Турска иод иритиском Енглеске нокушала да влада с неком особитом врстом турског устава. У исто време новраћен је у сл^жбу Осман иаша за мннистра војпог, којн је у том иоложају од иоследњег руско турског рата у свима кабинетима био. Њему је султан подарио титулу сераекера. Афера Араби-паше свршила се трагикомично. У носледњем часу, пошто се судски доказало да је Араби пагаа радио по ваређењима пз Цариграда , импровизирала је миспрска влада са свим нзнепадно војпи суд над Араби-пашом и осуднла га је на смрт, на основу његовог нризнања, да је крив. Но чпм је прееуда изречена. прочитао је нредседник тог јединственог суда акт КедпФ "в којим ее смртна пресуда замењује вечним прогонством. Та комедија удешена у носледњем часу, могла се давно предвндети. Араби паша ће по свој прилици разапети свој шатор у Енглеској, но не по личној жељп илн да тамо зулуме чини, већ принуђен енглеском владом која мисли да ће се пре утврдпти у Мисиру, ако буде Арабипашу пмала у рукама. Он ће у исто време послужитнЕнглеској као средство против Кедиоа, ако би се овоме кад год прохтело , да се ос.тободи еиглеског туторства. — Чувени Француски натриота Луји Блан, један од најстаријпх републпканских апостола, умро јеових дана у Паризу. — Седннце енглеског парламента

одложене су нрестоном беседом до 3. Фебруара 1883 године. Између Фргнцуске и Енглеске \ владе настуиили су врло живи и поверљиви преговори. Иннцијатива је иотекла из Лондона. Поговара се, да се ни о чему мањем не ради, већ о савезу за одабрану н наиадај између те две државе. Већа део швајцарских кантона решио је оиштим гласањем: да се ионово узакоин смртпа казан. Таксираае хлеба у Београду(Свршетак) V. Истина министар г. Гарашанин у иокенугом свом решењу (: види већ, означену броширу на стр. 31.:) вели: и сб је једна од ирвих иотреба за живот, на се ипак ео не таксира." Овај навод г. министров колико је неуместан толико је и неоснован. Неумеетан је с тога, јер, што но , Видедо и казало; л биће мало разлике, ја". Ма да со подмирује јаку и неодољиву потребу, инак другаче стоји са њом него са хлебом; со можете купити што-но реч на сто страна, а можете је куиити, ако хоћетс и можете, несамо колико вам је иотребно за недељу две него и за годину две, јер је со такав артикао , да је и носле толико недеља или годинаупотребљива. А са хлебом није тако, него г биће мало разлике ја", а ова и јесте узрок, те паметни људи учинише, да се за онај артикао, који нам сваки час треба а неможе се на млого и за дуже време да купи, да се одређује такса. 11а зато је наш законодавац и наредио, да се хлебу одређује такса, а на против г. Гарашанин ногрешно нам доказује, да наш законодавац није то наредио. VI. Кад се расмотри и оцени све ово, што је довде изложено, а све на основу Факата и зак"на и уредаба, слсдује овај резултат; Министар г. Гарашанин аротивзаконо је огласио рчдњу оаштинске бсоградске влпсти аа незакону и да је без основа и иротивно закону изрекао: да нема закона. ао коме се може одређивати таксл г.гебу. и Лер ако 6и ко и могао да , донусти, да према нашим законима пскари имају право продавати хлеб без таксе — а писац ог.нх редова то неби могао допустити из већ горе наведених разлога и то као на основу тачке под 5§. 372. казн. зак., пошто се ту неспомињу и пекари. ипак министар г. Гарашанин није

лист&к

н и ш 31 ни 11знагсенитостзс. (КАСТАВАК.) Брег „Гориир" стоји баш над самим Нишем са источне стране. Озго је виеока равањ (плато) који је спучио дал.е ј планину Селизевицу. а благо се спушта ка лесковачком друму и пут Мрамора. С истока је речица Габровица. Горица јс била утврђсна са више шанчева, но више у цељи дн даје отгтор западу према Мрамору, но истоку, према Пироту, с којс су је стране Шумадинци. дошав од Веле Паланке и освојили и тиме, после битке на Нишору (Бели-Марковић) и освојења Иирота решили 28. декембра 1877 судбину Ниша, који је се тада предао у руке срнској војсци. Горица је на страни до Ниша пуна винограда. Тамо пут Лесковца у Иурлинама тако исто су млоги виногради. Шанчеви су урасли у траву — а друмови сад желе Турака !!

Иођимо к северу од Ниша. Иред нама је знамеинти „Виник 1 - — брег. а боље рећи нишки град. Сва је нишка околина опасата брдима, — само је пут Мрамора, куд Нишава отиче, отворепа. Виник стоји некако на средн, као неки рт за себе, не свезујући се ни с једним другим брдом. Виник се протеже до истока к западу (елиптично) и својом ширином таман заклаиа Ниш и град — варош од северне стране — пут Каменице, од куда су Срби к Нишу долазили да га оевајају. Виник даје, дакле отиор целој северној линијн, спрам старе наше границе. а прајевпма влада друмом који долази са Грамаде и од Малче и друмом ве.;иким од Алексннца и Тоионице. Од куд год чођсш — Виник је пред тобом. Велики царски везир, Валија подунавског вплајета, Стакбулски паша, творац турског парламента и царски прогнаник и сужањ — данас — у Арабистану. чувени ,,реФорматор Турске*. њен уставнн хећим, павом Митад ааша. — — седео је у Нигау и умео је да позна важпост природног нишког града „Виника". И дан данас стоје на Винпку и десно под њиме — чстири велике „табије". четири грдна шанца са знданом кулом у среди, која је пола у земљи а 1 пола над земљом. Она три велика оп-

гсопа на Винику стоје : два на две крајње тачке а један у среди н — обрнути су северу. Онај четврти јесте на коси нод Виником и закрчује пут од Каменице, као гпто држи на домету други л/пасип) од Грамаде. С овим Митадовим творевинама имала је наша артиљерија, ностављена на влсовима више Каменице, доста посла. Онај четврти велики опкои под Виником освајала је српска војска. И гад има ту пеколико гробова једног четовође и војника који су — - пекако погинули. Називи _табија а нромењени су и први ј велики зове сс -Редут Александар пре! столонаследник". Други се зове л Редут ; Књаз Милан а . На трећи ( јг среди) не идох. По сред брда нде леп насип (сад урастао у траву) за нровоз топова. На ! равни. вишс на среди има грдан велики, простран шанац за нешадију, а над друмом од Каменице — сва је коса начи- ј чкана шанчевима. И заиста освојиги Внннк. еа добром | н довољном артиљеријом спабдевен то је један дсо Плевне, за који би требао један српски Скобељев. Но Вииннку је на Горици — решена судба. Кад је пала Горица Турци на Винику били су међу две ватре и они су се нредали.

) имао баш никаква, па на нривидна, осI нова п разлога за опо своје тврђење: ! да нема закона, по коме се може одређивати такса хлебу. Да треба да се одређује такса хлебу, који продаје меанџија, не само што је прописанс ј истој тачци под 5. §. 372. казн зак., него је то наређено и у §. 9. уредбе о меанама а још најјасније у тачци под!5. чл. 35. оиштинског закона , као што је то све всћ горе наведено. Нека сваки по нова прочита исте одредбе ових закона и уредаба, иа ће увидети да је јасно као сунце, да општинска власт има и араво а и дужност и данас да одређује таксу хлебу, који су меанџије дужне ародавати Ама мохе неко унитати: зар је меанџија дужан да има хлеба на продају и да га нублици, а не само нутницима, иродаје? Јест, он је дужан то да чини . па ма да га уредба о меанама разрешује од дужности и обвезе , да има пекарницу кад меанску радњу ради у варошм, јер кад се узму законске одредбе онако речно — а тако их је и г. Гарашаннн узео односно некара — не може сс логично доћи до другог закључка, него да аекари могу и имати а могу и нелати хлеба на иродају, могу га ародавати и меаечена, а да их зато ни глава незаболе, а могу га иродавати аошто хо&еду; али ирема јасним одредбама §. 372. казн. аак. као и тачк« аод 15. ча . 35. оашт. закона; меанџије су дужне да свагда имају довољно хлеба на ародају и да га ародају ао такси, коју им одреди оиштински суд у договору с оиштин• ским одбором. Ми с наше стране неби били вољни служити се оваковом логиком, ов<»квим тумачењем закона. које иде на извртање, закона, али баш је оваква логика г. Гарашанинова — па ип .;к је он сам изрекао: „Смисао закона несме се извртати" (види поменуту броширу на стр. 33: ) довела нас је до оваквог закључка, да хлеб кунујемо не код пекара, него код меанџија. А нознавајући деФиницнју уредбе о мсанама о иојму меане да наш данашњи _Гранд хотел" није ништа друго него меана, да наш „Цариз" није ништа друго него меана, да наша „Сриска круна- није ништа друго , него меана. па да ми сви, који у Београду живимо имамо права да одемо у те наше хотеле — меане да купимо хлеба за своју кућу, н то по ону таксу, коју одрсди нам општннски суд у договору са општинским одбором. Мало ће се можда читалац ових редова насмејати, па узвикнути: будн Бог с нами! Ко је још видео, да сс хлеб продаје по првим хотелнма у једној престоници ? И ми бн на такав узвик с наше стране такође одговорнли : ванстину , буди Бог с нами; крајњост изазива крајњост. Сав је Виник нод виноградима. Брдо је шљунковито. На страни Нишу обрнутој — подигнута је, на јсдном леиом заравањку велика л барутана". . . .

Са Виника се далеко на занад види. Курвин-град пут Лесковца, спрам њега брдо с једном батаљеном црквицом. Између та два брда продпре Морава (где сам је газпо ја 28 Августа). л Курвинград- јесте разорена зидина. Само јој још ссверно платн > стојн. Под њим има једио сеоце а на друму механа до саме Мораве, која ту под брдо долази. да тск толико оставља места, колико да се насип проведе. Мало више — видн се тиха Топлица. која ту у Мораву увире. Дрквица спрам Курвни-града јссте евојих 5 метара дуга и 2 и по шпрока лепо од цигле озидана. Свод озго нроломљен. Више јв нска као капела но црква. Још се од слика виде само светитељске главе на своду изнад олтара. То зову л Кз'мпга". Мало даљс је село Орљен. Одатлс цукло поље своја добра 2 сахата — до Мрамора. 28. Августа одем по нодне на Курвин Град. прсгазим Мораву, и верујући погледу, а иоводећи се по жељи да што вишо видим потегнем преко Мораве и пешке све пољем до Мрамора. У путу омркнем сам и у мрак стигнем на дивни Мраморскн мост. Овај мост има велике