Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme

то –

„158

Он се вати у џепове руком,

Из џепова кључи покрадент ; Тад! повика Мустај-беже Лички: „Браћо моја, тридест Удбињана ! „Утече ми Јанковић Стојане

„И одведе Хајкуну ђевојку, „Већ на ноге, ако Бога знате !“ Чудан адет бјеше у Турака: Готови им коњи под седлима, Добријех се коња доватише,

И широко поље прејевдише,

Кунора се горе доватише,

Од Кунора у поље Котарско. Гледа Хајка из зелене траве, Често гледа под Кунор планину, Ал се прамен запођеде таме

А од паре коњске и јуначке, Позна брата Мустај-бега Личког М за њиме тридест Удбињана, А не смије да Стојана буди, Већ прољева сузе од очију

Ло образу Јанковић-Стојана ;. Кад се прену Јанковић Стојане, Он бесједи Туркињи ђевојци: „Што је тебе, Туркиња ђевојко ! » Је прољеваш сузе од очију г

„Ил' ти жалиш брата Мустај-бега 7

„Ил' његова блага големога 7 Ил ти није у вољу Стојане #< Одговори Туркиња ђевојка :

» О Стојане, жалосна ти мајка! уја не жалим брата Мустај-бега,

215

285

290

295

300