Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme

128

124 „Нит' ја жалим блага његовога, „Ја сам нама блага понијела ;

„ [и си мене насред срца мога ;: „Што, болан, Личког Мустај-бега „1 са њиме тридест Удбињана, „Јаши вранца, бјежи у Котаре, „Обоје смо изгубили главе.“ Када виђе Јанковић Стојане,

(ји говори Туркињи ђевојци : „Не ћу Богме, Хајкуна ђевојко, „Жао су ми Турци учинили,

„У трави ме пјана притиснули, „Сад се хоћу дариват са шуром; „Већ ти јаши вранца од мејдана, „А дај мене твојега ђогата, „Побољи је мало од вранчића, „Да ја идем шури у сретање.“ (кочи Стојан на добра ђЂогата, А Ђевојка на малена вранца, Бјежи млада бијелу Котару,

А Јанковић бегу у сретање.

Да је коме сјести, те поглати, Да он види чуда великога,

Кад удари тридест на једнога. Па не шчека кућа ни једнога ! Тридест Стојан одсијече глава, И увати Мустај-бега Личког, ("веза њему руке наопако,

И доћера њега до ђевојке,

Па потеже сабљу оковану,.

И ђевојци бјеше говорио:

» О Хајкуна, сестро Мујагина !

305

310

(5) је МОДИ

390)

(65) [55] с

(5л8] 55 (==)