Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme
128
124 „Нит' ја жалим блага његовога, „Ја сам нама блага понијела ;
„ [и си мене насред срца мога ;: „Што, болан, Личког Мустај-бега „1 са њиме тридест Удбињана, „Јаши вранца, бјежи у Котаре, „Обоје смо изгубили главе.“ Када виђе Јанковић Стојане,
(ји говори Туркињи ђевојци : „Не ћу Богме, Хајкуна ђевојко, „Жао су ми Турци учинили,
„У трави ме пјана притиснули, „Сад се хоћу дариват са шуром; „Већ ти јаши вранца од мејдана, „А дај мене твојега ђогата, „Побољи је мало од вранчића, „Да ја идем шури у сретање.“ (кочи Стојан на добра ђЂогата, А Ђевојка на малена вранца, Бјежи млада бијелу Котару,
А Јанковић бегу у сретање.
Да је коме сјести, те поглати, Да он види чуда великога,
Кад удари тридест на једнога. Па не шчека кућа ни једнога ! Тридест Стојан одсијече глава, И увати Мустај-бега Личког, ("веза њему руке наопако,
И доћера њега до ђевојке,
Па потеже сабљу оковану,.
И ђевојци бјеше говорио:
» О Хајкуна, сестро Мујагина !
305
310
(5) је МОДИ
390)
(65) [55] с
(5л8] 55 (==)