Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme

_ 125

„Ми овако шуре дарујемо.“ |Ја заману сабљом окованом; А ђевојка подбацила руке: „Не, Отојане, твога ти јунаштва! — 340 „Не остави бестру без заклетве, „И тебе би сестре жао било; „Врати њега, нек иде Удбињи.“ Стојан своју сабљу повратио, 29 Бегу боље попритеже руке, 345 Па га врати натраг у Удбињу И овако њему бевједио : „Када, море, у Удбињу дођеш, „С Удбињаним сједеш пити вино, „Лагат' немој, већ све право кажи, 3 „ А џаба ти живот на мејдану.“ Оде беже у Удбињу свезан,

ст ==

Стојан оде у равне Котаре,

И одведе Туркињу ђевојку,

"Покрсти је и вјенча је за се, 355 Па је љуби, кадгођ се пробуди.

79)

пе

Опет женидба Стојана Јанковића.

(65 како је свијет постануо,

Није љешши цвијет процватио,

Како бјеше цвијет процватио

У Удбињи у Турској крајини, |

На зафалу Туркиња ђевојка, 5 Мила шћерца аге Синан-аге,

По имену Златија ђевојка;

то, 108. — 189, 201. Устафља та. — 220. Он усгаља.