Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme

126

Глас је дала на четири стране. Од како се од мајке родила, Сиротна је Златка останула,

Па је бабо даде на дојиље,

На дојиљу три године била;

Па је бабо даде на чешљање, На чешљању седам годин' била, Њу ми чешља седам чешљарица, Њојзи плету тридест плетеница. Кад јој било седамнаест љета, До удаје порасла ђевојка, Млоги су је просци запросили, Ал' је бабо никоме не даде,

И ком' даде, Златка поћи не ће. То се чудо на далеко чуло, Зачуло се у Српске Котаре,

То зачуо сердар из Котара.

По имену Јанковић Стојане.

А кад зачу Јанковић Стојане, Он дозива своју стару мајку: »0 чу ли ме, моја стара мајко ! „Кувај мени бијеле колаче,

» А ја одох ковати ђогина, »Повати га и још опремити,«“ Кад то зачу мајка Стојанова, Она кува бијеле колаче.

Стојан кова и опреми ђога,

Па повједе ђога дебелога; Бесједи му остарила мајка :

» Ако Бог да, мој сине Стојане 7“ А Стојан је мајци бесједио:

» 0] Бога ми, моја стара мајко !