Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme

351

368

„Деде реци својој вјерној љуби, „Нека скине пече и вереџе, „Да јој виђу пребијело лице, „Би ли лице за влашића било.“ Рече Зуко својој вјерној љуби, Она скиде пече и вереџе,

· Покавала своје б'јело лице, "Сину лице ка' и жарко сунце;

А кад виђе Јеринићу Вуче, Да кака је лијепа Туркиња, У њему је срце заиграло, (Стаде звека тока на прсима

"И на глави од злата челенке.

Ондај рече Зукан барјактаре:

„О ђидијо, Јеринићу Вуче !

„Деде реци твојој милој сеји, „Нека скине злаћену мараму,

„Да јој виђу пребијело лице,

„Би л' влахиња за Турчина била,“ Ондај рече Јеринићу Вуче,

Скиде Анђа злаћену мараму;

Кад је Туре Анђу сагледало,

Од радости на ноге скочило,

Па говори Јеринићу Вуку:

„Устај, Вуче, већ се прођи вина ! „Доста смо се вина напојили; „Устај, Вуче, те опремај вранца !< Уста Вуче на ноге лагуне,

У лице се с Турком пољубио, Један другом крвцу халалише,

Па опрема сваки коња свога. Добријех се коња доватише,

13:

о