Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme

387

Дотле бабо коња опремио, Добра коња ђога од мејдана, Покрио га суром међедином, Колико је на њојзи нокалта,

() свакоме виси литра злата, Па је бабо Мату сјетовао:

„Ој чујеш ли, мој нејаки сине ! „Иди мудро, не погини лудо,

„Кад ми дођеш под Удбињу града, „Под Удбињом шатор је разапет,

„Под њиме је Куна Хасан-ага, „Он ми пије оно рујно вино, „Вино служи сеја Јесмијана; „Тебе Куна мамиће на земљу, „Ти се не дај, сине, преварити, „Не одјахуј ђога од мејдана. „Ако теби Куна узговори,

„Да ти најпре заходиш ђогата, „Ни у том се не дај преварити: „ Чиј је мејдан, оног и заходба; „Па ако ти Боги срећа даде, „Те останеш здраво на биљегу, „Добро гледај Куну Хасан-агу; „Ако ли га копљем не погодиш, „У дри њега, сабљом Аламанком ; „Ако ли га сабља не сијече, „Ша њему су шипке од челика, „Удри њега челикли наџаком., „Лко ли га наџак не завати, „Џа њему је панцијер- кошуља, „Удри њега штуцем зеленијем, „Удри њега под пазухо лјево.“