Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme

ЈЕ

» О љутом сам се змијом завадио,

» 0 љутом змијом Лимуном хајдуком,

„Тешко ми се Лимун заклињао, »Да ја нећу загрлити Мару

» У мојему шехер-Сарајеву.“ Насмија. се ђевојачка мајка,

Пак је зету 'вако бесједила:

„Та не бој се, једна страшивице! „Моја ј Мара срца јуначкога, »длараво ће ти провести сватове.“ Пак од земље на ноге скочила, Она оде Мари у чардаке:

» А да видиш, моја шћери драга! „Тешко ти се Јово препануо

» Од некаква Лимун-харамбаше; „Већ чујеш ли, моја шћери драга ! „Кад будете близу Романије, „Тада зовни ручнога ђевера:

» » Ој] ђевере, мој злаћен прстене ! „ »Дај ти мени коња најбољега,

„ „Бритку сабљу твога брата Јова, уз и твоје двије Даницкиње, »»СОве у чисто заљевене злато; „» И још дај ми твоје одијело:

„ ја ћу сама преко Романије.«““ Кад у јутру јутро освануло

И пођоше кићени сватови, Поведоше лијепу ђевојку;

Кад су били близу Романије, Тад' ђевојка говори ђеверу,

Што је бјеше научила мајка;

То је ђевер снаху послушао,

то

90