Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme

4190

Обуче је што се љепше може, И даде јој свијетло оружје : Бритку сабљу свога брата Јова, А и своје двије Даницкиње, Све у чисто заљевене злато;

И даде јој коња најбољега ;

А кад Мара коња посједнула, Ђеверу је своме говорила :

» Ој ђевере, мој злаћен прстене!

„Кад пријеђем преко горе чарне, „Ђе су ваши пребијели двори г „По чему их могу познавати #“ Ђевер снави тихо говорио: „Снахо моја, од злата јабуко ! ако Бог да п срећа јуначка, „Те ти здраво преко горе пређеш, » У широку пољу Сарајевском

» Ту ћеш виђет' дрво бадемово, „Под бадемом чардак од биљура, „То су наши бијели дворови.“ Оде млада преко горе чарне, Пјевајући, гору проклињући: „Бог т' убио, горо Романијо ! „Бе у теби капи воде нејма, „Дошло ми је мога коња клати, »Да с' напијем крвце од коњица.“ У то доба хајдук иза јеле,

Под ђевојком коња уфатио : »Стан' причекај, царева делијо! »Даћу теби и воде и вина: „Кажи право, тако био здраво ! »„ Бе си спноћ на конаку био 2“

100

105

110

115

120

125

130