Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme

474.

Ал' говори племенита Мара: „Ја сам синоћ на конаку био, „Бе сватови дошли по ђевојку „Па лијепог шехер-Сарајева, „Хоће свати да воде ђевојку, „Али не да ђевојачка мајка: „Ђевојка се разбољела љуто; „Те су онп рока оставили, „Оставили до Ђурђева дана, „Докле буде траве за коњица, „За јунаке младих јагањаца.“ Проговори Лимун харамбаша: „Фала теби; царева делијо! „Кад си мени право казивао, „Да не губим млађане јунаке,

„Да не цвјељам жалостиве мајке.“ Пак наточи златан кондир вина,

Те га даје на коња ђевојци; Ал' му вели лијепа ђевојка :

„А бора ти, Лимун-харамбашша ! „Даруј мени овај кондир златат;

„А тако ми моје вјере тврде!

„Докле дођем у СОтамбола града,

„Послаћу ти двије демишћије „Ове у чисту заливене злату,“ Даде хајдук од злата кондира, Мара оде преко Романије Пјевајући, коња играјући.

Кад је сишла к пољу Сарајевском,

Угледала дрво бадемово,

Под бадемом чардак од биљура, А пред двором три кола играју,

135

сл