Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

229

230

218

„Коњаници, моја браћо драга! „Ко је коњик, коње опремајте, „Сабље паштте, колане притеж'те, „Па у равно поље излазите: „Силни Турци у поље дођоше, „Ваља, браћо, дочекати Турке, „По равну се пољу поћерати, „На св'јетлу се сабљу огледати, „Срамота је побјећ' са мејдана.“ Од коњика најпре Милош чуо: Па припаса свијетло оружје,

А долеће до коња ђогата,

До ђогата ока шаренога; Притеже му четири колана

А и пету ибришим-тканицу ; Када Милош ђогу колан стеже, Ту се ђогат боју осјетио,

Па првијем закопа ногама, Ногам' копа, а ушима стриже,

Милошу се живо срце смије; Види Милош на коњу ђогату,

Ђе ће тај дан мејдан отворити, Наком себе спомен оставити. Друго чуо јунак од коњика, Чупић Стојан из села Ноћаја, Скочи Чупић у шатору своме, И припаса свијетло оружје, Па долеће до коња дората, Који ваља кутије дуката,

А Чупића стоји без динара, Јера га је Чупић задобио

Од Турчина Џејза Мехмед-аге,

95

90

95

100

105

110