Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

231

и

Па га јаше Турком на срамоту; Притеже му четири колана, А и пету ибришим-тканицу. Треће чуо Богићевић Анта Од Лознице, од бијела града, Скочи Анта у шатору своме, И припаса свијетло оружје, Па долеће до коња мркова, Притеже му четири колана А и пету свилену тканицу;

Узде вргли, а на коње сјели.

Луко силну искупљаше војску, Искупљаше пјешце и коњике,

А војводе војске очекују.

Под Милошем смиром ђогат не ће, Већ Милоша забољела рука Устежући виловна ђогата,

"Кад с' Милошу веће додијало,

Он с' обазре на оба рамена, 'Вако рече двије, три ријечи: „Браћо моја, пјешци и коњици! „Ви хајдете, како ви можете, » А“ ја одо, како ђогат хоће:

» Богат ми је боја пожељео,

» Моја десна засилила рука, „Рада се је с Турцима играти, „При појасу сабља ожедњела, „Пожељела крви од јунака; „Ја отидо, да сабљу напојим, „Да напојим крви од Турака.“ То изрече Поцерац Милошу, А ђогату попусти дизгене;

115

120

125

130

135

145