Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

Пе А кад мале пушке поизбаце, Обојица коње зауставе, Пушке пуне, са коња говоре, Један другом љуте јаде даје; Вако рече Оругџијћу Мехо: „Море влаше! из које си наје „Како ли се зовеш по имену“ „Имадеш ли остарјелу мајку ' „Јеси ли се, море, оженио 2 „Постаће ти мајка кукавица, „Остаће ти љуба удовица; „(С киме си се данас поћерао “ Бесједи му Поцерац Милошу: „Што ме питаш, море, потурицо 2 „Ја имена свога крити не ћу: „Ја сам с врха Шабачке нахије, „Из Поцерја Поцерац Милошу, „Код кога је сабља Кулинова; „Стара. ме се нагледала мајка, „Младога ме мајка оженила, „Вјерне сам се љубе наљубио, „Туреких сам се глава насјекао, „Свом сам срцу жељу испунио, „Већ не желим свијет пром јенити; „Веће, море, млада потурицо ! „Ти окле си, из кога ли града 7. „Како ли се вовеш по имену: „Је ли тебе у животу мајка •уда се ниси скоро оженио „Постаће ти мајка кукавица, „Остаће ти була нељубљена; »С киме си се данас поћерао.“

215

220

220

980

235

240