Srpske narodne pjesme. Knj. 4, U kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu

пе ЗАЛЕ у» Што е' из ових дојак. посисао, »Но погуби твоју вјерну љубу, »Бољом ћу те, сине, оженити,“ Препаде се дијете Јоване Од мајчине страховите клетве, Али не зна што ће и како ће, Он се боји душе и образа, „Као му је погубити љубу; (ве мислио, док злу измислио: „Волим моју оштетити душу, „Пак се кајал' од мојих гр'јехова, »Пего мајци хатар оштетити, > И мајчину клетву не слушати. « Опет мисли што ће. и како ће Погубити своју младу љубу; Па довива свог брата Богдана: »О Богдане, брате од матере ! „Што ти речем, немој рећи нећу, „Е друкчије бити ти не може. „Када шјутра био дан осване, „Пођи, брате, у ђелу и одају, „Узми снаху за бијелу руку, „Твоју снаху моју милу љубу, »Собом узми ножа пламенога, „Поведи је друмом пи ћенаром, »даведи је у гору зелену, „Па ђе нађеш мјеста и прилике удаклонито и јошт сакровито, » Ту погуби моју јадну љубу, »Пеогуби је пак се натраг врати, »Донеси ми ножа крвавога, | »Да ја знадем да је повјечена.