Srpske narodne pjesme. Knj. 4, U kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu

9

„Ако ли ме послушати нећеш,

„Кунем ти се, па ти вјеру лдавам, 80 „Мојом ћу ти сабљом овјећ' главу.“

То збораше, а суве роњаше.

Гледа Богдан, и слуша ријечи,

Па Јовану брату бесједио:

„Шта, Јоване, да од Бога нађеш ! 85 „Или си луд, ил си полудио 2 | „Ђе ћу згубит милосну снаштицу !

„Богме нећу никад ни довијек,

„Ша сијеци кад је теби драго,

„Ето сабље, ево моје главе.“ 90 Рављути се Јован на Богдана,

Те повади сабљу из корица;

Одиста га погубит' хоћаше,

Ал' се Богдан трже натражачке,

Поклони се свом брату Јовану: 95 „Хоћу, брате, ал ми само кажи : „Што је теби учинила љуба #<

Јовану се ино не могаше,

Све Богдану по истини каже.

Тад обадва брата проплакаше, 100 Ал' у млађег поговора нема.

Данак прође, мркла ноћца дође,

Оде Јован с љубом у одају,

Богдан иде остаралој мајци,

Буби мајку у бијеле руке, у 105 Па је моли и Богом заклиња,

Да одчиња клетве са Јована,

Да не губи своју милу љубу:

„Од Бога је велика грехота,

» А од људи завор п срамота, 4 1440,