Srpske narodne pjesme. Knj. 4, U kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu

10

»Да градимо ова безакоња.“

Све молио, залуд је молио.

Кад је шјутра јутро освануло,

Узе Богдан у потају ноже,

Па отиде снаји у одају. 115 Али снаја соја госпоцкога, | Три пута се њему поклонила,

Док Богдану пољубила руку;

„СОтисну срце дијете Богдане,

Увати је за бијелу руку, 120 Па поведе кули низ скалине,

Шњоме оде пољем широкијем.

А кад доше гором странпутице,

Препаде се племенита Јела,

Тер се своме јаду досјетила, 125 Па говори ђеверу Богдану:

» О ђевере, мој злаћен прстене !

»Стидно ми је и гледати у те,

„Али видим што си наумио.

» Од како ме доведе од мајке 130 »Нијеси ме за руку водио,

Ни овијем друмом и планином:

„Молим ти се, а Богом те кумим,

»АкО си ме згубит намислио,

»„ПШоклони ми живота и душу 135 „Не за више него за три дана,

»датвори ме у бијелу цркву

„Док се млада искајем гр јехова,

„Па кад прођу три пунана дана

»„Погуби ме, и просто ти било!“ 140 Младо момче Бога вјеровало, | Затвори је у бијелу цркву,