Srpske narodne pjesme. Knj. 4, U kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu

14

„Ево тебе снахе и унука,“ 'Трчи Јово низ танчицу кулу, Љуби брата међу очи црне, Па у образ и чело нејако: „Благо мене јутрос па до вијек |“ Дотрчалпе заве п јетрве,

Љубе Богда у скут и у руку, А Јелицу у оба образа: „Благо нама, наша мила, сејо !“ Колико им Јела мила била, Узеше је на бијеле руке, Изнесоше кули на чардаку. Кад то виђе куја стара мајка, Извадила потајна анџара,

Сама, себе у срце удрила:; Стара паде више не устаде,

А демони уграбише душу, Однесоше ђе се душе муче

Да се друге памети науче. Куку томе ко изгуби душу !

9:

Гријех Дуке Сенковића.

ббзила се по мору галија, У галији дванест калуђера.

Ал' се сиње море занијало

Да потопи дванест калуђера. Кад се оци виде на невољи Сваки свога запитује ђака, А игуман Дуку Сенковића::

2

940

~ > ст (2

> сл сл

(У