Srpske narodne pjesme. Knj. 4, U kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu

1

Потопило и на бр'јег изн'јело; По њему се душа тлаисала 4() Кано зрнце по трави зеленој, Све за савјет и стару и младу, Да се свако сјећа и спомиње Да имаде виши. над човјеком Који ће га казнити за гјеје.

и сл

4.

Дијете Јован и Ћерка цара Стефана.

Боже мили, чуда великога !

Од како је свијет постануо,

Није љешши цвијет процватио,

Како што је у Призрену граду

Мила ћерца српског цар-Стефана, 5 А Милица лијепа ђевојка.

Милица је у кавезу» расла

Без промјене петнајест година,

А каква. је, шинула је гуја,

Би рекао и би се заклео, 10 Ал' је вила, али је родила,

Ал' је са њом другарица била.

Шта је земље на четири стране,

Љепоте јој у свијету нема.

Да видите, браћо моја драга, · 15) залуду јој вала и љепота,

Говори се по Призрену граду,

гћиво чедо носи под појасом.

То се чудо на далеко чуло,

То зачуо српски цар Стефамне. 90