Srpske narodne pjesme. Knj. 4, U kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu

Једно јутро Стеван подранио, Па пошета у кавез ђевојци. Кад га виђе Милица ђевојка, Пред цара је на ноге скочила. Цар Милици добро јутро виче, Ђевојка му боље прифатила, Па под царем јастук потурила. Сједе Стефан у кавеза жута, А Милица стаде цара дворилу. Бесједи јој српски цар Стеване: „Дери моја, дуго јадна била, „Са киме си чедо задобила 2“ Кад то чула Милица ђевојка, Одиста' се млада препанула; ћути цура, ништа не бесједи. Опет царе поче бесједити: „Ћери моја, дуго јадна била, „ба киме си чедо задобила # „Кунем ти се Богом истинијем, „И тврду ти Божју вјеру дајем „Да ти ништа учинити нећу, Ако мени по истини кажеш.“ А ђевојка сузе прољеваше,

Па Стевану вако говораше: »0 мој бабо, српски цар-Отеване, „Кад ме питаш да ти право кажем: уједно јутро јесам поранила, „Уве круну у бијеле руке,

„Па изађо на бијелу кулу;

» Тури круну ја на моју главу

» Да ја виђу би л' ми приличила, » ок огрија од истока сунце.

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ УТ

> сл

5 сл