Srpske narodne pjesme. Knj. 4, U kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu

„На, Милице, моја несретнице, 85 „Удри на се свилу пи кадиву, |

„И ево ти штака позлаћена,

„Па ти Шари иди и Јастребу,

„Те ти свога заручника тражи,

„Са њиме си чедо задобила, 9() „Овамо ти повратишта нема, „Повратишта нити утјецишта, „Јер тако ми моје вјере тврде, „Ако пкад у Призрена дођеш, „Растрћу те коњма на репове.“ Кад ђевојка цара саслушала, Проли суве низ бијело лице, Па отвори раве п долафе,

Па извади свилу и кадиву;

На се удри и срму и злато, - 100 Окити се што љеште могаше,

со сл

Узе млада штаку позлаћену,

Па отиде низ бијелу кулу.

Браћо моја и дружино драга,

Онда бјеше жалост погледати 105 Како иде Милица ђевојка

Право Шари високој планини,

А често се кули окреташе,

И Призрену граду бијелому;

(Сузе рони низ бијело лице, Па а ИКО) Љуто пишти до бога се чује.

Док се Шари примакнула близу,

Траг је смела, пут је изгубила, Пребијаше дрвље п камење.

Намјера је била нанијела а 1415 У планини на бијеле овце.