Srpske narodne pjesme. Knj. 4, U kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu

ПЦ

„Кад је круна сунце опавила,

» Од круне је зрака, ударила

„По Призрену п око Призрена »Чак до Шаре високе планине, „Више Шађре у Јастреб планину, »Где се многи соколови легу, „Са њима су пребијеле виле. „Мили бабо, српски цар-Стеване, 60 уја се врати у бијелу 1 кулу,

„На мјесто сам круну оставила,

„Кад је тамна ноћца долазила,

» И док ноћи неко доба било,

„Полетио сив зелен соколе, 6 И за њиме седам лабудова |

јест од Шаре п Јастреб-планине, »Бијелој нам долећеше кули.

„Лабудови падоше на кулу,

БА сив соко-на срчали пенџер, т0 »Сва се кула из темеља љуља.

»Од сокола свјетлост ударила,

„Па се види у кавезу жуту

»У поноћи као у сред подне.

„Тресну соко соколова крила, П "»Оста момак у танку кошуљу.

»Ту је тамну ноћцу преноћио,

» А у јутру добро поранио,.

„Више ми се није повратио,

»Са њиме сам чедо задобила,“ 8() А кад чуо српски цар Стеване,

Цар се ману у џепове руком,

Извади јој рушша пет стотина,

Па, их даје" Милици ђевојци:

сл ст

от