Srpske narodne pjesme. Knj. 4, U kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu

20)

Кад ђевојку сагледаше овце, Одиста се биле препануле, Побјегоше чобанину своме.

А то виђе Виде чобанине,

Па довати пушку џевердара, Одиста је убити оћаше,

Па овако Виде бесједпо:

»Ајд' отале, пребијела вило, „Не плаши ми пребијеле овце, „Ако тутнем моје мрке вашке, „Киву ће те раскинути, вило, »Ако ли ми оћеш побјегнути, „Убићу те пушком џевердаром.“ Ђевојка му поче бесједити : »Богом брате, Виде чобанине, „Не удри ме пушком џевердаром, уја нијесам пребијела вила,

„Но жалосна ћерка Отеванова. _уСрпска цара земље господара, „Но ми кажи Јастријеб планину, „Бе се каде(2) соколови легу.“ И то Виде за Бога ајаше,

Па јој прими Богом о талотво. Овако јој Виде бесједио, Посестриму на пут је извео: »Иди, сестро, горе уз планину; „Пад пзиђеш на врх од планине, » Ту имају млоге раскрснице, „Ти окрени с десна на лијево, »Оћеш доћи зелену језеру,

„Код језера велена је јела,

»Ту се, сестро, соколови легу;

120

125

130)

140