Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

97

„Камо л' ћемо ми два ударити,“

Неће старац да се натраг врати,

За Турцима оће у поћеру.

Жалије му миле ћерце било 190 Него куле и што је у кулу.

Када виђе Тоша капетане,

Препаде се части пи поштењу,

Па проћера коња покрај старца,

Обрпу се с десне на лијеву, 195 Удри старца с тешком топузином,

Паде старац у земљу на траву,

Па завика Тоша са ђогина:

„Витковићу, покојна ти душа!

Па проћера својега ђогата 900 Низ планину бјежећ' пут Котара.

Те сусрете Витковића Пера,

Уморио себе и кулаша

За Турцима трчећ' уз планину.

Момче Тошу плаховито пита: 205 „Што је, Тоша, ако Бога знадеш !

ујесу л Турци давно умакнули #“

Тоша њему страховито каже:

„Врал' се натраг, Витковићу Перо, „Колико је Вис-торе планине, 210 „И у њему дрва и камена,

„За свакијем по десет Турака; „Ив кланца су пушке помолили, „А за живо гвожђе приватили; „Да сви дођу Котарци јунаци „“Кива ока не би остануло.“

[55] [5 сл

Не шће Перо послушати Тоша, Но проћера покрај Тоша дора.

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ УП “