Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme
97
„Камо л' ћемо ми два ударити,“
Неће старац да се натраг врати,
За Турцима оће у поћеру.
Жалије му миле ћерце било 190 Него куле и што је у кулу.
Када виђе Тоша капетане,
Препаде се части пи поштењу,
Па проћера коња покрај старца,
Обрпу се с десне на лијеву, 195 Удри старца с тешком топузином,
Паде старац у земљу на траву,
Па завика Тоша са ђогина:
„Витковићу, покојна ти душа!
Па проћера својега ђогата 900 Низ планину бјежећ' пут Котара.
Те сусрете Витковића Пера,
Уморио себе и кулаша
За Турцима трчећ' уз планину.
Момче Тошу плаховито пита: 205 „Што је, Тоша, ако Бога знадеш !
ујесу л Турци давно умакнули #“
Тоша њему страховито каже:
„Врал' се натраг, Витковићу Перо, „Колико је Вис-торе планине, 210 „И у њему дрва и камена,
„За свакијем по десет Турака; „Ив кланца су пушке помолили, „А за живо гвожђе приватили; „Да сви дођу Котарци јунаци „“Кива ока не би остануло.“
[55] [5 сл
Не шће Перо послушати Тоша, Но проћера покрај Тоша дора.
ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ УП “