Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

99

аи

Оде Усо своме вилајету. Тоша гради у двору весеље, И сагради у Котаре цркву,

И намјести старца калуђера, Да се моли Богу по закону, Не би ли му опростио грехе, Што погуби п таста и шуру.

10. Женидба Петра Ришњанина.

ПЦ ошетала сестра Бушатлијна, А од Скадра града бијелога, Она сиђе на воду Бојану,

А уза њу четири робиње, Носе њојви скуте и рукаве, Скуте носе да се не обросе, А рукаве да се не отруње.

А кад цура на Бојану сиђе, Истом платно бјеше потопила, У Бојани у води студеној, Враг нанесе Петра Ришњанина На његову вилену ђогату,

Вас у срми и у суву злату, На њему су крила и челенке, Крила му се на чекрк окрећу У сахату пута четрнаест,

Те му чува лице од сунашца

И приморског вјетра жестокога.

Када дође на воду Бојану, Под њиме се ђогат помамио,

2595

10

15

20) У