Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme
99
аи
Оде Усо своме вилајету. Тоша гради у двору весеље, И сагради у Котаре цркву,
И намјести старца калуђера, Да се моли Богу по закону, Не би ли му опростио грехе, Што погуби п таста и шуру.
10. Женидба Петра Ришњанина.
ПЦ ошетала сестра Бушатлијна, А од Скадра града бијелога, Она сиђе на воду Бојану,
А уза њу четири робиње, Носе њојви скуте и рукаве, Скуте носе да се не обросе, А рукаве да се не отруње.
А кад цура на Бојану сиђе, Истом платно бјеше потопила, У Бојани у води студеној, Враг нанесе Петра Ришњанина На његову вилену ђогату,
Вас у срми и у суву злату, На њему су крила и челенке, Крила му се на чекрк окрећу У сахату пута четрнаест,
Те му чува лице од сунашца
И приморског вјетра жестокога.
Када дође на воду Бојану, Под њиме се ђогат помамио,
2595
10
15
20) У