Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

Кад то виђе од Бишћа Ал-ата,

Он је бритку сабљу извадио,

Па се куне свачим на свијету,

А најпосле постом рамазаном:

„Ко извади дијете Антуна, 4415 „Мојом сабљом осјећ' ћу му главу.“

То слушала Будимка ђевојка,

Те претила хата ударила

А отисну четири солдата,

А мараму са главе скинула, 480 Тер је хату под ногама баци, Па овако бесједи Будимка: „Боже мили, тебе да је Фала! „АЛ утопи мене и Антуна, „Ал' избави мене и Антуна.“ Па удари ата четвртака,

У Тису га воду угонила.

У Антуна добра срећа била, Антун није но један у мајке,

со сл

У Антуна сестре милостиве, 490 Тер су њему перчин узгојиле. Од њега се ништа не виђаше, Равма само два бича перчина, За перчин га цура ухватила. Ал' из воде Антун проговара: „А давори, рибо шестокрила, „Брао ли си мене угледала,

55 (Ме) сл

„А још брже мене ухватила,

„Оћеш моје да нагрдиш лице.“

А бесједи Будимка ђевојка: 500 »0 Антуне, мање те у мајке!

„Ово није риба шестокрила,