Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

158

„Нек се момци пољем утркују. „Ко ми први у криоце пане, „И извади из њедра дуката, „Онога ћу бити заручница.“ Кад је бане саслушао р јечи, Он разасла књиге по свијету, По чаршијам' растури телале, Да испаде цура на кочији, Мила Ана Леовића бана,

Код ђевојке хиљаду цекина; Који први до кочије дође, Нека носи цуру и дукате.

То се чудо по свијету чуло, Сваки свога тимари парипа, 3об му меће бјелицу шеницу, А напаја изобила вином,

Свак се спрема како боље може.

То зачуо Бановић Секуле,

Па дозива своју стару мајку:

» О старице, моја мила мајко, „Опремај ми лаке брашњенике, „А ја одох опремал' вранчића.“ То изрече, низ кулу утече,

Ето ти га у топле подруме. Чудан тимар удри на вранчића : Умива га водом и ракијом,

Па најпосле и ракли сапуном, На сунђер му воду покупио, Па на њ удри седло венедиско, А заузда уздом из Стамбола, Преко седла чула јагњетине,

А про чула свилом и кадифом,

сл ог

с> сл

(= – сл