Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

Па отоле књигу направио:

»0 чули ме, удбински диздару, „Што се море потпрдујеш мноме, „21' пошљи ми лијепу ђевојку, ул изиђи мени на мегдану.“ Но кад њему књига допанула, Књигу гледи, суве пролијева. Гледала га лијепа ђевојка, Овако је њему бесједила:

„4 што ти је, о мој мили бабо, »је ли нама бего погинуо“ „Ји устани, лијепа ђевојко,

„Је то свуци, п љепше обуци, »Е те оћу пратит у каура.“

А ђевојка ријеч бесједила:

»Не за Бога, е мој мио бабо, „Но направи лист књиге бијеле, „И пошљи је Вилић-Усејину, »Он ће за ме на мегдан отисти.“ Отле му је књигу направио,

И посла је Вилић-Усејину :

»0 чули ме, Вилић-Усејипе, „Ји ако си момак ва ђевојку, „Добар јунак на мегдан изићи, » Брже да сп пољу Зечевоме.“ Кад је њему књига допанула, Он је отле на ноге скочио,

И оћера широка дорина,

Те до поља удбинскога дође. Свеза коња за наранџу жуту, Па ти оде на чардак диздару: »Ну м' пзведи лијепу ђевојку,

135

150

155

160