Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

Ја О » Око шта ћу ризикати главом.“ Диздар му је био бесједио: „Ено она у одају млада.“ Кад се био јунак накучио, Али виђе лијепу ђевојку, Она сједи на миндер од свиле, По миндеру ноге растурила, Но је Усан тихо бесидио: » А за Бога, лијепа ђевојко, „Ну устури печу и вереџу, уда ти виђу ђевојачко лице, » Око шта ћу ризикати главом.“ Кад ђевојка била разумила, Устурила печу и вереџу, Оно сину ђевојачко лице, Бож' опрости, ко за гором сунце. А кад Турчин био сагледао, Све узигра руо и оружје, Па овако ријеч бесидио: „Полако те, ви сатићи златни, »Док ја пољу Зечевоме дођем, „И погубим Мушкет-калпетана, „Да ја вржем на ђевојку руку, „ Гада ћете имат звекат рашта,“ Па отоле на ноге скочио, И својега коња окрочио, И он пође пољу Зечевоме. Кад ли пољу Зечевоме дође, Нађе шатор Мушкет-капетана, Он је ријеч био бесједио: » А на ноге, мртва солдатина, »Да на сабље живот дијелимо.“

165

170

175

180

190

195