Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

ДЕ ИДА Мушкет скочи на ноге лагане, Он довати суру бедевију. Па артали један на другога. На бритке се сабље дочекаше, Оба добри, и добро се гађу. Прво Мушкет капетано ману, На коња му узду прекинуо. Загракташе црни гавранови, Запишташе сиви соколови, Запуваше из перчина змије, Мушкет виче, а кобила риче, Пустога му коња заплашише, Он побјеже пољем зеленијем. Мушкет ману, пос'јече му главу, Па му узе коња и оружје. Па је мало Мушкет починуо, Џа је отле књигу направио : » 0] удбински, чули ме, диздаре, Што се море потпрдујеш мноме, „Но ми пошљи лијепу ђевојку.“ Кад је њему књигу допанула, И кад виђе што му књига пише, Ђевојци је ријеч бесидио: » А устани, лијепа ђевојко, „Е те пратит' ођу у кауре.“ Но ђевојка бесидила бабу: » А мој бабо, удбински диздаре, „Ти изоди на бојани кулу, „И опали топов' абердара, у» Абер пошљи низ турске крајине, »дачуће га све седам крајина, »Сргаће се серат и крајина,

200

205

210

215

220

225