Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

234.

Што ђевојка дивна Маријана, Мила шћерца Гргурине бана. У добру је порасла ђевојка, Јединита у оца ђевојка, Свакојаке школе научила,

За удају нарасла ђевојка.

Њу ми просе млоги просиоци, Од Котора бани и властели, А од Боке морски капетани, Ал' ђевојка силна и бијесна, По избору избира делије,

Не избира млада по богаству Ни по роду дивну и госпоцку, Него бира ваљана јунака, Који снаге и љепоте има, Који носи свијетло оружје. Како који просац долазаше, Бан га оће, а ђевојка неће. То вачуо Грбљичићу Зано

Од пространа Грбља питомога,

Обуче се што мога наљеше, Диван јунак, а ођело дивно, За појасом свијетло оружје, А у руке чибук цариградски, У чибуку бокин од Мисира, Вас од амбра и сувога злата, Мрке своје засукао брке, Сјају му се токе кроз оркове, Оде право у Котору граду.

У банове дворе улазио,

И бану се поклонио дивно, Овако му ријеч проговара:

~) о