Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

Па По кулама свате разредио, А сватовске коње у подруме; Дава сватим' госпоцке вечере, . А коњима зоби и сијена. Кад је јутром зора прокасала, Завикаше сватовски чауши: „На ноге се, кито и сватови, »Азур свати, азур је ђевојка, „Ко је пјешак, притежи опанке, „Ко је коњик, притежи колане, „Далеко је Мостар од Загорја, „»Зимно доба, данци окрачали, „У планини снијег до кољена, „Помориће коње и јунаке.“ Тад бегова браћа допадоше, Изнијеше госпоцке дарове, Дароваше што је за којега. Два му сина ћерцу изведоше, Дадоше је првом барјактару, Бевери јој коња приведоше, Те окрочи дора Љубовића, Дадоше га слуги Усвину. Када. крену сила и сватови, И кад доше у Тиман планину, Мили Боже, на свачем ти вала! Спуштило се небо у облаке, Из облака муње и громови,

Удри шјевер страшни низ планину Ј2

А из неба кишу сушњежицу; Омрче им се добу око подне, Да друг друга виђети не може, СОметоше се коњи и јунаци,

160

165

170

175

180

185