Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

488 Онда добре коље посједоше,

Па одоше земљи Босни славној. 230 Кад су близу до Травника били, Ђаче свеза брата Милована,

Па узима троструку канџију,

Ту преда се окупи јунака, Свога брата млада Милована. Абер стиже травничком везпру, Ђе му иде аранбаша Баче

И води му жива заточника. Који први на муштулук дођу, Даје везир. коње нековане: _ 240) А који му други долазату, Даје везир чоју нерезату; Који трећи њему долазагу, Даје везир небројено благо. Док му стиже аранбаша Ђаче, Сусрете га босански везиру, Па му пружи ногу и кољено, Да га љуби аранбаша Ђаче. Ђаче не кће ноге ни кољена, Но везира увати за руку, 250 Па га баци за се на лабуда,

И потрже сабљу од појаса,

Милу брату опростио руке.

На ма нагле сабље повадише,

Па кроз Травник нагло ударише: 299 Куд пролази Ђаче на лабуду,

Ту би двоја кола пролазила;

Куда Москов на коњу зекану,

И троја би кола пролазила.

Млоге земљи оборшше Турке, 260

с сл

~) сл а »