Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

= Утекоше здраво у Русију, Одведоше босанског везира. Кад краљици браћа долазила, Краљица их даровала дивно, Даде њима од злата челенке, 262 И колајне са каменом драгим, Па да су јој највјерније слуге У бијесну Петребуру граду. Госпа узе рало и волове, Па ујарми босанског везира, 210 Са њим оре брда и долине, Госпа сије бијелу шшеницу. Још да видиш московске краљице, После га је добро оседлала, Оседлала, па, га заувдала, И заиста узјала везира, Нек се чуди мало п велико, Јер се Турчин тако заклињао, Да краљицу оће оседлати. То је било, сад се помињало, 280) Већ велимо да се веселимо.

(55) Ју 6. Бој под Озијом.

сл

Дра галића полећела врана Од истока испод жарка сунца, Од Озије пспод Московије, Прелећеше земљу Каравлашку, Ниђе црне тице не падоше, Док изишли земљи Шумадији,

(0