Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

Пера а Стаде вриска дора од мејдана. Коњ бијаше ама знадијаше, Па се натраг уз планину врати, Докле мјесту у планину дође, 382 Ђе Тадију бјеше оставио. | Стаде дорат код крви јуначке. Ту зелена трава поваљата, По трави је крвца пошкропата. Сви Сењани очима видјеше, 390 Да ј| изишла сила и ордија, Траг је нашла Сењанин-Тадији, И са трагом војска полазила. Сви Сењани коње одсједоше, Заведоше украј друма пута, Свеваше их за јеле зелене. На ливаду росну излазише, Ту видјеше силу и ордију, Ђе су Турци табор учинили, | Код пећине стражу поставили. 4()() Кад то виђе Иван капетане, Ту Сењане разреди јунаке. Тад да ти је чудо сагледати, Кад Сењани сложно ударише, Па на Турке ватру оборише. 4()

(5) со (2

ст

Одма дуге пушке потурише,

Потегоше пламене анџаре,

Нож сијева, крв се пролијева.

Боже мили, чуда великога !

Неки виче: куку мени, мајко! 410 Неки каже: јао мени, друже!

Неки брате уз долину струже.

Разгоне их од Сења Сењани