Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

180

Маите

А преко њих газе Црногорци, И од Будве врата освојише, Поваташше по Будви Французе, И тако ми освојише града.

Кад владика освојише града,

И ту тамну ноћцу преноћише, Па у јутру рано удариште,

А пред војском Петровић владика, Ето ти га пут приморја рамна: Доклен дође на Солина рамна, На ливаде шатор поперио, Е Ту владика починуо с војском. А кад виђе гувернадур Вуче, Он покличе ка и соко сиви:

„ А садеке, моји соколови,

„Да Тројицу примимо Фортицу, „Видите ли што чини владика 7 »Он је Будву освојио града,“ Када они Вука разумјеше,

На Тројицу зорно кидисаше, За бедем се руком уфатише.

И то гледа бане ђенерале

Са Котора града бијелога, Пуца њему срце у прсима,

Ни за Фајду ништа не помаже, Е јој ништа помоћи не може. У то силни дође Кампањоне, Моли јунак бана ђенерала,

Да му даде три стотин солдатах, Да избави из муке Тројицу. Ма му гори бане ђенерале: „Прођ' се тога, силни Кампањоне,

80

90

95

100

105

110