Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

ка. 15 и „Да те љута гуја не удари, „Која би ти очи извадила. » Оно н'јесу слаби Талијанци, „Но су оно храбри Црногорци, „Те би орла под облак убили, „А камо ли слабога човјека.“ Враг му не да, а срце јуначко, Те се њему проћи не оћаше, Док му даде три стотин солдата, Па отиде Тројици у помоћ. Кад виђеше њега Црногорци Бе он иде избавит' Французе, Тад' покличе Вуче господаре: » А садаке, браћо моја драга, „Оставите тврдињу Тројицу, »дДа идемо дочекат Французе, »Да се данас шњима покољемо, »Да се ово за довијек прича.“ Када Вука разумјела војска, Свак остави Тројицу Фортицу, Па пођоше у сусрет Француз'ма, А пред њима три сокола сива, Три племића три господичића, Прво храбри Петровићу Саво, Друго ти је Џетровићу Станко, Треће витез Петровићу Јоко, Петровића сва три соколића. Петровићи разредише војску, Како им је острага остало. Боже мили, срца слободнога ! Ту да видиш три добра јунака, Три јунака од Његуша рамна,

115

120

125

130

140