Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

192

Џа довати дивит и артију,

На кољено стаде књигу писат: » О! владико, Петре Петровићу ! „Фала тебе на твоме господству. Нећу издал' града Никшићкога, „Док је у град аге Мушовића, „И његова на рамену глава, „Но сам волиј у њем изгорети, „Него браћу Турке изневјерит“. „Купи војске колико ти драго, „јуначки ћу тебе дочекали.“ Када књига на Цетиње дође, На рукама Петровић-владике, Кад видио што му ситна пише, Он довивг ората и синовца, Два племића и господичића, Петровића Сава и Станкића: »Одма пођте на рамне Његуше, »Покупите све листом Његуше, „И глас дајте горе у Ћеклиће, „У Ћеклиће и још у Бјелице, „И поздрав те војеводу Мића, „Баш од Кчева крвава гнијезда. „Када све то у ред оправите, „Доћи ћете даље у Котору

„На бродове руског џенерала „Посланика цара Александра, „Поздрав ћете њему понијети, „Казаћете што је и како је, „Куда мислим с војском ударити, „Нек он води ваљане Мошкове, „Не бисмо ли града придобили.

105

110

130