Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

198

„Преко Рисна с војском ћете поћи,

„ Чекаћете мене на Грахово, · уДок глас пошљем Ријечкој нахији.“ 135 Петровићи допше на Његуше,

А владика стаде књигу писат,

И посла је право на Цеклињу Ђурашковић-Николи сердару:

»На ноге се, Ријечки сердару, 140 „Покупи ми Ријечку нахију,

»Дођи сјутра на поље Цетиње,

„Јере мислим брзо ударити

„На крваву граду Никшићкоме,

„Не би ли ни Бог и срећа дала, 145 » Да освојим града Никшићкога,

»Да добијем нашу ђедовину,

»Црно'вића владу и старину.“

Кад владика књигу опремио,

Онда зове Цетинске главаре, 150 Баш сокола Бикола сердара,

И Пурена Шпадијера кнеза:

„На ноге се, сиви соколови,

„Ви спремите лаке брашњенике,

»Да идемо сјутра пут Никшића, 155 „Не би ли нам Бог и срећа дала,

„Да Никшићког освојимо града.“

Када сјутра јутро освануло,

И таман је сунце обасјало,

Ал' ево ти Ријечка нахија, 160 А пред њима Никола сердаре

На његову бијесну вранчићу.

Постадоше мало на Цетиње,

Док владици хата припремише.

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЈЕСМЕ УП 18