Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

199

А камо ли града уграбити. Туна неке главе посјекоше, Па се опет натраг повратише. Међу собом вијећу чинише, Кад ће опет на град ударити. 325 Али брзи гласоноша дође Од Котора града бијелога, Носи књигу руском генералу, Да он враћа војску и бродове, Јер је Француз страшно џоб једино. 330 Тад' се војска натраг повратила, И чисто би града уграбили, Да у пријед гласи не стигоше. Московите натраг повратише, Под Котор се тада увезвоше, 335 И дођоше здраво у Русију. Црногорци натраг се вратише, Сваки своме двору здраво пође. [Упор. ТУ“, бр. 44.)

47.

Чавић Асан-ага и вила.

Бијела је кликовала вила

Са Сјеничке високе планине,

Она кличе Чавић-Асан-агу:

»дло ти јутро, Чавић-Асан-аго !

Ал не видиш ђе си погинуо, 5 „Ето на те Петровић-Ђорђије,

» И његове бутум Шумадије.“

Ал' говори Чавић Асан-ага: