Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

200

„Мучи, вило, грло те бољело!

„Не бојим се Петровић-Борђије, „Док је мене СОтамбол под истоком, „Дар ће мени индат оправити,

» И док ми је Травник на крајини, „Уздалица Скадар на Бојани,

>» А у њему силни Бушалтлија, „»Таквог паше у цара немаде,

»Он ће мене бранит' од шијака.“ Но што рече вила бјелогорка: »Да ти јаде за помоћи кажем: „Русија је на Станбол устала,

» О јаду се царе забавио,

» Он не море ни себе помоћи

» Од Русије земље православне,

„А камо ли да тебе обрани. „Што ми Скадар на Бојани кажеш, »И у њему силна Бушатлију, „Колико се хаси учинио,

» Он подиже силовиту војску,

»Да опали ломну Гору Црну. – „А да видиш Петровић-владике, „Дрногорске п славе и дике,

» Он покупи листом Црногорце, „Па Турчину у сретање пође. „Мили Боже, на свему ти вала, „Кад се двије сусретоше војске! „Колико је у владике војске, „Као честа у планини сама,

„али што је у владике војске, „Што пред војском бјеху человође, » [0 бијаху орлови крсташи;

4()