Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

201

„Што л' у војсци бјеху барјактари, „То бијаху соколови сиви;

„Што за њима бјеше убојника, „Како мрки из планине вуци. „»Очима сам мојијем гледала, »Што с' учини од твога везира, „ Кад пукоше у њи Црногорци,

„ А пред њима Петровић владика, »уДа колико жели, на јунаштво, „Калуђерско скинуо ођело,

„Па удрпо војничко ођело,

» И у руке танку прекоморку. „Како шњима боја учињеше,

» Црногорци Турке потискоше. „Каква бјеше мука од Турака ! »Нож сијева, крв се пролијева, „Ту пет стотин' посјекоше глава, » А везира ухватише жива,

» И његову посјекоше главу. „Како им је био утужио,

»На ватру му изгорјеше т'јело, „На Цетиње понијеше главу. »„Отолен ти ни камена нема.“

Да што рече Чавић Асан-ага:

» А да, вило, ако Бога знадеш ! „Опремио сам од шијака стражу, „Спремио сам брата, Мустај-бега, » И за њиме стотину пандура, „Неће лако упустит шијаке.“ Но што рече вила бјелогорка: „Свакога су уфатили жива,

» И твојега брата Мустај-бега,“

50)

60